Рокенрол из Јелисејске палате

ПРВИ CD МАДАМ САРКОЗИ

Од дописника Танјуга
Француски председник Никола Саркози има бар једну особину која се свиђа женама: своје државничке послове је ставио у други план због промоције новог диска своје жене Карле Бруни.

Због овог дуго очекиваног догађаја одложио је за десетак дана пут у Ирску, где треба да саслуша разлоге због којих му је ускраћено тријумфално ступање на трон Европске уније након што је одбачен Лисабонски споразум на референдуму 12. јуна. Званично објашњење: превише згуснут програм. У дому Саркозијевих, у Јелисејској палати, није било говора да муж негде отпутује у важном тренутку по каријеру своје жене.

Ја сам дете, са 30 љубавника

Европа је тако за тренутак морала да се заустави како би послушала тринаест нових песама Карле Бруни, некада успешне манекенке, а потом и певачице, пре него што је постала „прва дама” Француске.

„Ја сам дете, са 40 година и 30 љубавника”, пева на албуму интригантног наслова „Као да ништа није било”.

Албум је издала издавачка кућа сугестивног назива – „Наивна”.

Саркози активности своје жене посматра у духу политике рада:

„Потребно је да жене раде, да жена председника настави да ради… Знам да ће бити критикована када изађе албум, али она је била уметник пре него што ме је срела и наставља то да буде, без обзира на то да ли је жена председника или није. Не могу да спречим жену председника да ради”, рекао је у офу.

У кругу блиских пријатеља приметио је и да је и пре него што је упознао Карлу желео да смањи порез на музичке дискове.

„Заљубљена”, како гласи једна од песама које је посветила мужу, Карла је велики део промоције свог трећег албума посветила доказујући да је могуће волети га.

О бескомпромисном предавању новој љубави говоре и стихови: „Ја, због које су мушкарци играли/ дајем ти се потпуно”. Саркози у поверењу износи детаље ове страсти: „Ја и Карла сваки други дан гледамо DVD”.

Укратко, албум је више Битлси него Ролингстонси, што мало изненађује с обзиром на њену некадашњу везу са Миком Џегером, али не и када се има у виду њена романтична и блага природа.

Провокација, као код свих самосвесних уметника, није, међутим, изостала.

„Ти си моја дрога, смртоноснија од авганистанског хероина, опаснија од колумбијског белог”, пева свом љубавнику.

Протест амбасадора Колумбије

Неосетљивима на поезију, међу којима се нашао и амбасадор Колумбије који је упутио протестно писмо на адресу Јелисејске палате, морала је да објашњава да је реч о метафори, прецизирајући да је песму написала пре него што је упознала Саркозија. Богота је истакла да њено поређење штети угледу земље. Кабул није реаговао.

„Нећу због тога да се аутоцензуришем”, рекла је Карла самоуверено.

Њени стихови упућене читаоце могли би понекад да асоцирају на лирске пасаже из најбољих остварења једне друге председниковице, Мире Mарковић, чија је идеологија такође блиска мадам Саркози.

„Ја сам левичарка”, воли да каже ова наследница породичне империје Бруни-Тедески, коју чак ни раскош палата у којима је одрасла, ни монструозни свет моде нису успели да одвоје од бриге за имигранте и таоце широм света, па макар то били и таоци марксистичке гериле у Колумбији.

Знак интелигентног и зрелог односа према бившим љубавима јесте то што јој је у писању стихова помогао и бивши сапутник са којим има дете, филозоф-плејбој Рафаел Ентовен, нешто попут млађе верзије Бернара Анрија Левија, са откопчаним дугметом на грудима.

Иако је медијска најава „најишчекиванијег албума последњих деценија”, како је писала француска штампа, била импресивна, интересовање у музичким продавницама, показују репортаже, није велико. Публику мање интересују уметнички домети колико политички аспекти догађаја, док се критичари питају да ли се сме критиковати албум председникове жене и да ли похвале неће бити схваћене као улизивање. Десничарска штампа ју је узела у заштиту од злонамерника којима њен муж није најомиљенија личност у Француској, док је левичарска штампа нашла нешто да закера.

„Либерасион” је тако о албуму написао: „Лоше је, неслушљиво, ритмички сиромашно, стихови су на нивоу средњошколке, а глас четрнаестогодишњакиње.”

Веза са Саркозијем јој, извесно је, у овом случају само одмаже, узевши у обзир његову велику непопуларност међу сународницима. Истраживања показују да би у поправљању имиџа пре она њему могла да помогне него обрнуто – 51 одсто Француза има позитивно мишљење о Карли, док 55 одсто сматра да је њен муж користи како би поправио слику о себи.

Оно што задивљује код Карле Бруни јесте њен вишеструки „персоналити”.

Из времена модних ревија задржала је необичну способност трансформације – у посети енглеској краљици у марту са лакоћом је усвојила стил Џеки Кенеди, уз који је ишла и неопходна доза смерности, за промоцију диска ускочила је у џинс и пустила косу, у духу париске боемије, дозирано провокативне и сугестивне без вулгарности, док је на „гарден партију” у Јелисејској палати 14. јула била у улози беспрекорне пратиље свог мужа.

У свакој од ових трансформација задржала је стил који одликује једноставност и добар укус италијанских мајстора моде, који је још више упао у очи поред њеног невеликог ознојеног мужа у мајицама NYPD, које воли да носи док џогира. Трансформација је, међутим, у току и смисао раскида са прошлим, који је Саркози најавио као политички програм по ступању на власт, најочигледнија је у његовом случају.

Од када са Карлом води рокенрол живот, „Ник” је открио британску панк групу „Клеш”, Били Холидеј и Чета Бејкера.

„Нема англосаксонску музичку културу, али сам му пуштала много ствари. Почео је да воли Клеш, Били Холидеј и потпуно га је опчинио глас Чета Бејкера”, поверила се Карла Бруни медијима.

Треба се надати да ће се ови музички утицаји одразити и на његову политику.