Црна статистика на Црвеној листи птица

Свака пета врста птица је угрожена, док свакој трећој прети изумирање, закључак је истраживања више од хиљаду експерата широм Европе који су прикупљали податке за нову Европску црвену листу птица. Међу 544 врсте у више од 50 држава и територија 71 је угрожена, још 35 има статус скоро угрожене, а пет врста су означене као регионално ишчезле.

Ни у Србији ситуација није ништа боља. Од 352 забележене врсте анализирано је 255. Закључак је да су чак 123 врсте у ризику од ишчезавања. Оваквој статистици допринели су лов, криволов и сакупљање птица, због чега је угрожено 40 врста, док загађења из пољопривреде, пре свега тровање пестицидима, угрожавају још 44 врсте.

Како за „Политику” објашњава Марко Шћибан из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, најугроженије, то јест птице чија бројност у Европи најбрже опада су морске птице, шљукарице, паткарице и грабљивице.

– Разлог је тај што су су станишта на којима се оне налазе угрожена. Интензивна пољопривреда довела је до нестајања станишта погодних за гнежђење, а употреба пестицида утицала је на доступност хране. То су разлози због којих грлица има статус рањиве врсте. Урбанизација, све мање травнатих и мочварних површина такође доводе до опадања броја оних врста које настањују ова подручја. Неке врсте су издржљивије и прилагодљивије. Рецимо, бела и сива чиопа су због сече шума и изградње нових скијалишта почеле да насељују град – објашњава Шћибан.

Наш саговорник каже да су птице један од најбољих показатеља стања животне средине. Загађење воде, ваздуха и земљишта не угрожава само здравље људи већ негативно утиче и на птице. Од 2015. до данас статус црногрлог гњурца прошао је пут од категорије „најмања брига” до рањиве због загађења воде до ког доводе пољопривредне делатности и урбани одводи.

У Европској црвеној листи ипак није све тако црно – побољшан је положај риђе луње и азорске зимовке.

– А што се Србије тиче, иако смо мислили да се барски патуљасти петлић никада није гнездио у Србији, 2020. утврдили смо да то ипак није тако и пронашли смо неколико јединки. Из године у годину ситуација се мења, а оно на чему можемо и морамо да радимо је очување станишта и за то треба да се боримо. Тако ћемо помоћи птицама – додаје Шћибан.

Oво је четврта процена коју је урадила организација „Bird life international”, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је њен партнер.