Шта спаја Виктора Орбана и Марин ле Пен

Марин ле Пен стигла је у Будимпешту месец дана после Ерика Земура, „француског Трампа” у успону, који јој опасно мрси конце у новом маршу ка Јелисејској палати. Био је то сусрет који је француска десничарка дуго ишчекивала, а мађарски премијер, до сада, избегавао. Овог пута изгледа да су се карте поклопиле за ово двоје заговорника суверенизма и противника „идеолошких диктата” ЕУ.

Виктора Орбана и Марин ле Пен нису зближили само заједнички отпор према „бриселској идеолошкој бруталности” и страх од потапања Европе мигрантима, већ и покушај да се пола године уочи парламентарних избора у Мађарској и председничких у Француској ојачају сопствене пољуљане позиције. Зато су разговарали и о стварању „суперевроскептичне групе” у Европском парламенту.

Лидерки Националног окупљања не цветају руже, будући да новој звезди француске деснице Ерику Земуру рејтинг стално расте, тако да многи предвиђају да би Ле Пенова могла да испадне већ у првом кругу председничких избора.

Орбан ће се први пут после 11 година откако је на власти на изборима суочити с уједињеном опозицијом која је изабрала Петера Маркија Заја, непознатог, али некорумпираног градоначелника с југа Мађарске, као свог кандидата за премијера.

После фотографисања с пољским и словеначким премијером Матеушом Моравјецким и Јанезом Јаншом на маргинама самита ЕУ Ле Пенова је пожурила код Орбана у Будимпешту не били добила додатни предизборни ветар у леђа.

„Мађарска 2021. под вашим вођством поново је на челу борбе за слободу народа”, похвалила је кандидаткиња за француског председника мађарског премијера.

Ле Пенова и Орбан су новинарима понављали углавном познате суверенистичке поруке, одбацујући начело примата европског права над националним, чиме су снажно стали на страну Варшаве, која је због тога у спору с Бриселом.

Премијер Орбан, који је на скупу прошлог викенда у Будимпешти оптужио Брисел и Вашингтон да се мешају у мађарске изборе, на конференцији за новинаре рекао је да Пољска и Мађарска свакодневно у ЕУ доживљавају „модернизовану верзију” доктрине Брежњева. По тој доктрини, ако нека чланица совјетског блока одступи од централне идеологије, друге државе чланице имале су право да интервенишу у њеној унутрашњој политици, објаснио је Орбан.

Поздрављајући храброст и одлучност мађарског премијера Ле Пенова ја одбила да критикује мађарски анти-ЛГБТ закон због којег је Будимпешта у спору с Бриселом: „Будући да ми је најважнији суверенитет сваке нације, не пада ми на памет да делим лекције мађарском народу”.

Орбан је био опрезан да заузме страну између Ерика Земура и Марин ле Пен на предстојећим изборима. На питање новинара кога подржава, јер је угостио оба кандидата, мађарски премијер је поручио да не треба заузимати став уместо француског народа: „Ако дођу гости из Француске, увек их примамо часно.”

Док је Фидес био у Европској народној партији (ЕПП) Орбан се чувао тога да га повезују с крајњом десницом. Тако је 2019. у интервјуу за амерички магазин „Атлантик” одбацио било какву сарадњу с француском политичарком рекавши да је Ле Пенова „црвена линија” коју не треба прећи. Али, изнуђени заокрет десио се пошто је Фидес у марту напустио групу Европске народне странке (ЕПП) у Европском парламенту због све јачих критика да крши владавину права. Зато је Орбан сада рекао да тражи партнера за сарадњу у новој ери и да је на том путу странка Марин ле Пен незаобилазна.

Како сматра Естер Петронела Шош, мађарски политиколог специјализован за Француску, за Орбана је сада приоритет изградња савеза „десно од деснице”.

Али, како је изјавила за Јуроњуз, преговори с Италијанима и Пољацима су компликовани и мали напредак је постигнут од јулског објављивања „заједничке декларације” европских десничарских странка у којима су тражене промене у ЕУ.

Почетком лета 16 десничарских и популистичких партија, од којих су неке у влади, удружило је снаге како би се побунили против ЕУ, јер је по њиховом мишљењу евроблок постао „оруђе радикалних снага” које покушавају да изграде супердржаву.

У Француској странци Национално окупљање надају се да би до краја године могла да се направи нова суверенистичка политичка фамилија у Европском парламенту, која би окупила странке из крајње десне фракције Идентитет и демократија (ИД), партије окупљене у групу европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР) у којој је пољска владајућа странка. То би десници и популистима повећало шансе да почетком 2022. напокон добију неке кључне позиције у Европском парламенту.

Један саветник Ле Пенове објаснио је за портал „Политико” да је управо састанак с Орбаном најава формирања нове парламентарне групе: „Фидес је сада изолован у Европском парламенту, али мислим да ће се то променити”.