Је ли било васкрсења и пре Христа

АРХЕОЛОГИЈА И РЕЛИГИЈА
Камена плоча од једног метра са 87 редова исписаних на хебрејском у поседу израелско-швајцарског колекционара Давида Јеселсона изазвала је у последње време право узбуђење у библијским и археолошким круговима. Научници сматрају да овај комад кречњака романтично већ назван „Откровење архангела Гаврила“ може уздрмати и темеље хришћанског учења о васкрсењу.

Како пише недељник „Тајм“, израелски научници су утврдили да плоча потиче из првог века пре наше ере, а да сам текст говори о ускрснућу месије који је три дана провео у гробу. Ако је ово откриће тачно, оно би могло да значи да је и пре Исуса Христа било случајева „васкрсења“. Али, оваква смела тврдња за сада је заснована на прилично слободном, а по некима и спорном, тумачењу текста исписаног на плочи.

Овај редак документ исписан мастилом на камену, за који су хемијски стручњаци утврдили да потиче из периода пре Исусовог рођења, највероватније је пронађен у близини Мртвог мора у Јордану. Текст је исписан у апокалиптичној форми наводне објаве самог архангела Гаврила. Научнике је посебно заинтересовао део текста у којем се предсказује: „за три дана знаћеш да је правда победила зло“.

Овакво мистична прорицања нису била необична у религијски и политички узбурканом свету Јевреја у првом веку пре наше ере. Али шта чини јединственим ово „Гаврилово предсказање“.

Израел Кол, стручњак за језик Талмуда и Библије на Јерусалимском хебрејском универзитету, који првобитно није био укључен у истраживање овог артефакта, каже да се текст односи на историјску личност, јеврејског устаника Симона, кога су Римљани убили 4. године пре наше ере. Овај експерт сматра да најинтригантнији део овог каменог манускрипта треба превести: „За три дана васкрснућеш, ја Гаврило ти то заповедам“.

Данијел Бојарин, професор културе Талмуда са универзитета Беркли, рекао је за „Њујорк тајмс“ да камена плоча припада све већој групи доказа која омогућује да се Исус и његово учење боље разумеју преко читања јеврејске историје тог времена.

„За неке хришћане ово откриће ће бити шокантно, јер удара у јединственост њихове теологије о васкрсењу, али ће други бити утешени идејом да су, ипак, део традиционалног јудаизма“, додаје Бојарин.

Кол, који је резултате свог истраживања представио на конференцији у јерусалимском Израелском музеју, поводом 60 година од открића контроверзних Кумранских рукописа, тврди да је реч о револуционарном открићу. „Овај текст је недостајућа карика која повезује јудаизам и хришћанство и мења начин на који разумемо Исуса као историјску личност. Идентификовао сам до сада непрепознату јеврејску представу да је крв месије неопходна за национално спасење. То значи да је јудаизам идеју о мучењу месије који је после три дана устао из гроба прихватио пре самог рођења Исуса“, тврди Кол.

Хришћански теолози се слажу да је учење о васкрсењу мртвих постојало и пре појаве Христа. У Старом завету се ово веровање провлачи у мање-више магловитим алузијама у Књизи о Јову (19,25), Псалмима (16,10) и код пророка Исаије (16,19) и тек је нешто јасније изражено у Књизи пророка Данила (12,2). У „Библијској енциклопедији“ Радомира Б. Ракића каже се да је у Христово време веровање о васкрсењу мртвих било прихваћено код праведних Јевреја, али да су садукеји тога доба то порицали. То је најбоље изражено у Јеванђељу по Јовану када Марта каже: „Знам да ће (брат мој) васкрснути у последњи дан (Јн 11,24)“.

Али, и поред веровање старих Јевреја у васкрсење мртвих, да ли је ова плоча, ипак, озбиљан доказ да је и пре Исуса Христа било месије који је попут њега умро и после три дана васкрснуо из гроба? Хришћански теолози упозоравају да не треба журити са преурањеним закључцима. „Из читања текста на каменој плочи још увек није потпуно јасно да ли се ту говори о разапињању на крст и васкрсењу ’спаситељске личности’ по имену Симон“, упозорава Бен Витерингтон, експерт за рано хришћанство Теолошке школе у Вилмору ( САД, Кентаки).

Глагол са каменог манускрипта који је Израел Кол превео са „васкрснути“ по Витерингтону би се могло разумети и као „настаде“. „Неко би могао да упита да ли такво тумачење може значити да је неко оживео, односно васкрснуо или се само појавио“, пита се Витерингтон.

И поред Коловог става да је реч о сензационалном открићу које баца другачије светло на досадашње хришћанско учење о васкрсењу потврђено на прва два васељенска сабора кроз никејско-цариградски Символ вере, „Откровење архангела Гаврила“ још увек је само једно у низу археолошких открића из времена Исуса Христа.

Да је неопходан опрез када су оваква открића у питању упућује и случај камене гробнице откривене 2002. године за коју се због натписа на њој тврдило да припада Исусовој породици. „Дискавери“ је прошле године у продукцији редитеља Џејмса Камеруна светској јавности приказао филм о овом археолошком открићу, иако је Израелска агенција за антиквитете утврдила да су натписи на каменим гробницама фалсификат.