Венера из палеолита

Вилендорфска Венера (нем. Die Venus von Willendorf) је статуета женске особе, пронађена 1908. године на палеолитском налазишту близу Вилендорфа у Доњој Аустрији. Претпоставља се да потиче из периода од 24.000 до 22.000 година пре наше ере. Поред „Рањеног бизона” насликаног на таваници пећине Алтамира у северној Шпанији, као и цртежа из пећине Ласко у Француској представља ремек-дело палеолитске уметности.

Уметност овог периода углавном чине цртежи животиња, попут јелена, бизона, мамута, носорога као и скулптуре рађене у камену, од глине и костију животиње. Те статуе су малих димензија а најчешће приказују жене, па се називају палеолитске Венере, и до сада их је у Европи и Азији пронађено више од 130.

Вилендорфска Венера је праисторијски идол плодности и материнства. Открио ју је и описао аустријски археолог Јозеф Сомбати (нем. Josef Szombathy). Статуета је висока 11,1 центиметар, а обликована је од кречњачког камена обојеног црвеним окером.

(/slika2)Представља женску фигуру, преувеличаних груди, бедара и стомака, док су ноге и руке, изузетно танке и пресавијене изнад груди, а непропорционално мала стопала, сумарно су обликована и занемарена у обради.

Палеолитски уметник, ако изузмемо веома лепо урађену представу косе (необичног орнамента на глави, који се може схватити као представа „фризуре”) није посветио пажњу обликовању ниједног детаља на лицу. Цела статуа има јајолики облик камена у коме је рађена.

Десетак година касније, на истом локалитету, само неколико метара даље, пронађена је још једна Венера, нешто већих димензија, израђена од зуба мамута.

Вилендорфска Венера данас се чува у бечком Природњачком музеју (нем. Naturhistorisches Museum).

Аустријска пошта почетком августа обележава стогодишњицу проналажења Венере (откривена је 7. августа 1908. године) издавањем пригодног блока, номинале 3,75 евра са представком фигуре и натписом Вилендорфска Венера 1908-2008.

Д. П.