Снајперска пушка са снагом топа

Међу самоходном артиљеријом, оклопним возилима и дроновима изложеним на сајму наоружања „Партнер 2021”, недавно одржаном у Београду, један експонат незаслужено није привукао већу пажњу јавности. Налазио се на помало дискретном месту, испред крупнијих система наоружања, али није промакао пажњи заинтересованих за пешадијско наоружање.

А и како би, реч је о пушци која изгледа као да је направљена за потребе снимања акционих филмова – огромна је, ослања се на ножице и на врху цеви има проширење које би некоме личило на некакав џиновски пригушивач иако то није. У сваком случају, већ на први поглед јасно је да је реч о снажном оружју.

У питању је далекометна, тешка антиматеријална пушка М-99 „шарац”. Иза помало рогобатног војног термина „антиматеријална” крије се оружје превасходно намењено уништавању војне технике, као што су командна места и возила, радари, авиони на стајанкама аеродрома и друго наоружање.

Неки од посетилаца сајма су се питали какве везе има ова пушка са „шарцем”, познатим немачким пушкомутраљезом из Другог светског рата, који је под тим називом понат на овом подручју. Нема никакве везе, ова пушка носи име свог конструктора Љубомира Шарца, иноватора из Братунца.

Иза његовог пројекта стао је „Југоимпорт СДПР”, јавно предузеће које обједињује домаћу одбрамбену индустрију и пласира њене производе. Ова компанија ради и на развоју различитих система наоружања, од којих су најпознатији. и на светском тржишту најпродаванији, артиљеријски системи и оклопна возила. Али ова антиматеријална пушка показује да се праве искораци и у свету пешадијског наоружања.

Љубомир Шарац, проналазач који је одликован у иностранству (на сајму је с поносом носио ордење на сакоу) човек је веома занимљиве биографије. Али пошто је пројекат пушке М-99 у завршној фази, још није време за те приче, љубазно нам је речено на штанду „Југоимпорта”. А што се пушке тиче, она је буквално у топовском калибру 20 милиметара. Технички гледано, исправно би било рећи да користи гранате, а не метке.

Љубомир Шарац Фото М. Галовић

Њена основа је добро познати домаћи противавионски топ, најпознатији у верзији „троцевца” мада се правио и у једноцевној варијанти, па и четвороцевној за бродове Речне флотиле. Тај механизам искоришћен је као основа пушке М-99, али то је подразумевало логичан проблем – како ублажити трзај који иначе амортизује масивни топ?

Тај проблем је решио иноватор Шарац, скратио је цев топа и на њен врх монтирао противтрзајни уређај, описан као „џиновски пригушивач” на почетку овог текста, који је и заштитио као свој патент. Такође, осмислио је запињање пушке, масивни механизам који је за то служио на топу заменио је мањим, па се та радња на пушци М-99 обавља једном руком. Оквир с муницијом је смештен на врху пушке, као код неких старијих пушкомитраљеза и у њега стаје седам метака. Са леве стране оружја је оптички нишан. Пушка се, наравно, ослања на ножице. Оружје делује полуатоматском паљбом, што је, колико је познато, јединствен случај у свету, остале малобројне пушке те класе су репетирке, стрелац сваки метак „репетирањем” убацује у цев.

Прецизан домет овог савременог „шарца” је 1.600 метара, али може да се користи и на већим даљинама. Оружје је тешко 50 килограма. Ко ће то носити? Двојица војника, толико је и предвиђено да опслужује ову пушку, као и многе друге снајперке мањег калибра. Друге, слабије, антиматеријалне пушке су нешто лакше, али им је и мања ватрена моћ. Уосталом, војници носе и друго наоружање позамашне тежине јер им је драгоцено у борби, као што су на пример митраљези или минобацачи.

Најпознатије пушке у калибру 20 милиметара су америчка „анцио” и јужноафричка NTW-20. У односу на њих „шарац” има већу брзину паљбе и више метака у оквиру. Ако све буде по плану, нова домаћа антиматеријална пушка могла би се у догледној будућности наћи у арсеналу Војске Србије, као што је то пре више од две деценије био случај с првом домаћом тешком снајперском пушком „црна стрела” у калибру 12,7 милиметара, која се такође може користити за уништавање непријатељске војне технике.