Лига пропалих

21. ВЕК
Кад је пре неки дан белгијски премијер поднео оставку, тврдећи да није у стању да извојује консензус између Фламанаца и Валонаца, међу многима коментарима у којима се политичка криза ове европске краљевине третира са више забринутости него икад, пажњу ми је привукла оцена из немачког „Тагесцајтунга”. По овом листу, Белгија је „најуспешнија пропала држава”.

Оно што је у њој успешно је економија (по глави становника, Белгија имају већи доходак од Немаца), а оно што је пропало јесте политика. Да ли ће се одржати ова федерација у којој ситуација јесте компликована, али ни у ком случају (као у бившој СФРЈ) драматична, није међутим тема овог текста: она је само је повод за ширу причу о оним државама које са много више разлога него ова имају статус „пропалих” или „неуспелих”.

Постоји наиме (већ четврту годину за редом), и званична табела „лиге пропалих”. Сачињава је амерички месечник „Форин полиси”, чији је издавач Карнегијева фондација за међународни мир из Вашингтона. Овогодишњи „Индекс неуспелих држава” (Failed States Index) рангира чак 177 држава, мерећи њихову рањивост на насилне унутрашње конфликте или друштвене кризе методологијом која укршта 12 социјалних, економских и војних показатеља.

Епитет пропале нека држава добија кад до изражаја дође неколико фактора: губитак физичке контроле над територијом, губитак монопола на физичку силу, ерозија ауторитета оних који одлучују, неуспех да се обезбеде основни јавни сервиси, немогућност да се општи са суседима и другим члановима међународне заједнице… Најчешће, на делу су сви ови симптоми, са различитим интензитетом.

Индекс за 2008. (сачињен је на основу података за 2007.) доноси очекивани распоред, али и понеко изненађење. На самом врху је, сасвим предвидиво, Сомалија, чији је постојани унутрашњи хаос праћен и хуманитарном катастрофом, која се прелива и из суседног Судана, рангираног на другом месту. Дарфур је иначе живи светски симбол за етнички конфликт најсуровије врсте, са свим пратећим појавама, због чега је против суданског председника Омара ал-Башира Међународни кривични суд УН подигао оптужницу за геноцид.

Све у свему, подсахарска Африка је подручје у којем је седам од десет најпропалијих држава и овогодишњег индекса. Треће место ове године припало је Зимбабвеу, пре свега због хиперинфлације (апсурдних, али нама из искуства појмљивих два милиона одсто) и незапослености од 80 процената.

Следи Чад, а потом Ирак, где је у току америчка окупација након рата који је близу четири милиона људи протерао из домова, покренувши и унутрашњи секташки рат. Међу првих десет је и Пакистан (девети.), а међу првих 20 су и Бурма, Бангладеш, Северна Кореја, Либан, Нигерија и Шри Ланка.

„Форин полиси” у „прву лигу пропалих” сврстава укупно 60 држава. Изненађење је што је у ову групу ушао и Израел (58), који, на први поглед, спада међу боље уређена друштва на планети. Разлог зашто је овако категорисан јесте што се палестинска Западна обала формално сврстава у његове границе, а тамошња ситуација, која укључује и међупалестинске сукобе, не даје нимало основа за оптимизам.

Ситуацију у многим земљама прошле и ове године погоршали су скупа нафта и пратећи раст цена намирница. Али погрешно би било закључивати да су скупоћу главног енергента трпели само његови купци, док су произвођачи скидали кајмак. Ексон мобил јесте лане имао приход од 404 милијарди долара, што је више од бруто националног производа чак 160 држава – али велики нафтни приходи нису гаранција ни просперитета ни стабилности. Најочигледнији докази за то су Нигерија (осми произвођач света) и већ поменути Судан, којима нафта не обезбеђује унутрашњи мир.

Са нашег терена, у првој категорији неуспелих држава је Босна и Херцеговина (50.). Србија је изван овог друштва – на 70. месту, а од ње су боље пласиране, дакле процењене као стабилније, Македонија (95.), Албанија (112.), Хрватска (129.) и Црна Гора, која је на 135. месту – бољем од онога које је заузела чланица ЕУ Румунија.

Србија је, од 12 критеријумских категорија, најбољу оцену (5) добила у предмету „криминализација/делегитимизација државе” (скала је од 1 до 10, а нижа бројка подразумева боље стање). Најлошије оцењен је сектор „безбедносних апаратура” (8), а укупан скор је 80,1 бодова, што је лошије од, на пример, Кубе, Русије, Венецуеле, Турске или Вијетнама.

На почетку поменута Белгија јеу самом дну табеле, међу 15 најстабилнијих, у елитном клубу „супердржава”, које предводи Норвешка, а следе је Финска, Шведска, Ирска, Швајцарска, Исланд, Нови Зеланд, Данска… У овом друштву нису међутим глобални лидери: Америка, Британија, Француска и Немачка: понешто им квари рејтинг.