Liga propalih

21. VEK
Kad je pre neki dan belgijski premijer podneo ostavku, tvrdeći da nije u stanju da izvojuje konsenzus između Flamanaca i Valonaca, među mnogima komentarima u kojima se politička kriza ove evropske kraljevine tretira sa više zabrinutosti nego ikad, pažnju mi je privukla ocena iz nemačkog „Tagescajtunga”. Po ovom listu, Belgija je „najuspešnija propala država”.

Ono što je u njoj uspešno je ekonomija (po glavi stanovnika, Belgija imaju veći dohodak od Nemaca), a ono što je propalo jeste politika. Da li će se održati ova federacija u kojoj situacija jeste komplikovana, ali ni u kom slučaju (kao u bivšoj SFRJ) dramatična, nije međutim tema ovog teksta: ona je samo je povod za širu priču o onim državama koje sa mnogo više razloga nego ova imaju status „propalih” ili „neuspelih”.

Postoji naime (već četvrtu godinu za redom), i zvanična tabela „lige propalih”. Sačinjava je američki mesečnik „Forin polisi”, čiji je izdavač Karnegijeva fondacija za međunarodni mir iz Vašingtona. Ovogodišnji „Indeks neuspelih država” (Failed States Index) rangira čak 177 država, mereći njihovu ranjivost na nasilne unutrašnje konflikte ili društvene krize metodologijom koja ukršta 12 socijalnih, ekonomskih i vojnih pokazatelja.

Epitet propale neka država dobija kad do izražaja dođe nekoliko faktora: gubitak fizičke kontrole nad teritorijom, gubitak monopola na fizičku silu, erozija autoriteta onih koji odlučuju, neuspeh da se obezbede osnovni javni servisi, nemogućnost da se opšti sa susedima i drugim članovima međunarodne zajednice… Najčešće, na delu su svi ovi simptomi, sa različitim intenzitetom.

Indeks za 2008. (sačinjen je na osnovu podataka za 2007.) donosi očekivani raspored, ali i poneko iznenađenje. Na samom vrhu je, sasvim predvidivo, Somalija, čiji je postojani unutrašnji haos praćen i humanitarnom katastrofom, koja se preliva i iz susednog Sudana, rangiranog na drugom mestu. Darfur je inače živi svetski simbol za etnički konflikt najsurovije vrste, sa svim pratećim pojavama, zbog čega je protiv sudanskog predsednika Omara al-Bašira Međunarodni krivični sud UN podigao optužnicu za genocid.

Sve u svemu, podsaharska Afrika je područje u kojem je sedam od deset najpropalijih država i ovogodišnjeg indeksa. Treće mesto ove godine pripalo je Zimbabveu, pre svega zbog hiperinflacije (apsurdnih, ali nama iz iskustva pojmljivih dva miliona odsto) i nezaposlenosti od 80 procenata.

Sledi Čad, a potom Irak, gde je u toku američka okupacija nakon rata koji je blizu četiri miliona ljudi proterao iz domova, pokrenuvši i unutrašnji sektaški rat. Među prvih deset je i Pakistan (deveti.), a među prvih 20 su i Burma, Bangladeš, Severna Koreja, Liban, Nigerija i Šri Lanka.

„Forin polisi” u „prvu ligu propalih” svrstava ukupno 60 država. Iznenađenje je što je u ovu grupu ušao i Izrael (58), koji, na prvi pogled, spada među bolje uređena društva na planeti. Razlog zašto je ovako kategorisan jeste što se palestinska Zapadna obala formalno svrstava u njegove granice, a tamošnja situacija, koja uključuje i međupalestinske sukobe, ne daje nimalo osnova za optimizam.

Situaciju u mnogim zemljama prošle i ove godine pogoršali su skupa nafta i prateći rast cena namirnica. Ali pogrešno bi bilo zaključivati da su skupoću glavnog energenta trpeli samo njegovi kupci, dok su proizvođači skidali kajmak. Ekson mobil jeste lane imao prihod od 404 milijardi dolara, što je više od bruto nacionalnog proizvoda čak 160 država – ali veliki naftni prihodi nisu garancija ni prosperiteta ni stabilnosti. Najočigledniji dokazi za to su Nigerija (osmi proizvođač sveta) i već pomenuti Sudan, kojima nafta ne obezbeđuje unutrašnji mir.

Sa našeg terena, u prvoj kategoriji neuspelih država je Bosna i Hercegovina (50.). Srbija je izvan ovog društva – na 70. mestu, a od nje su bolje plasirane, dakle procenjene kao stabilnije, Makedonija (95.), Albanija (112.), Hrvatska (129.) i Crna Gora, koja je na 135. mestu – boljem od onoga koje je zauzela članica EU Rumunija.

Srbija je, od 12 kriterijumskih kategorija, najbolju ocenu (5) dobila u predmetu „kriminalizacija/delegitimizacija države” (skala je od 1 do 10, a niža brojka podrazumeva bolje stanje). Najlošije ocenjen je sektor „bezbednosnih aparatura” (8), a ukupan skor je 80,1 bodova, što je lošije od, na primer, Kube, Rusije, Venecuele, Turske ili Vijetnama.

Na početku pomenuta Belgija jeu samom dnu tabele, među 15 najstabilnijih, u elitnom klubu „superdržava”, koje predvodi Norveška, a slede je Finska, Švedska, Irska, Švajcarska, Island, Novi Zeland, Danska… U ovom društvu nisu međutim globalni lideri: Amerika, Britanija, Francuska i Nemačka: ponešto im kvari rejting.