Дружење у башти док је лепо време

Лименке звецкају под прстима одраслих, дечји жамор одзвања парком Војводе Вука.

– Лепо је почео новембар... Сунчано! – коментаришу неки посетиоци. У дружењу под ведрим небом, како су уочили наши репортери, јуче су уживали бројни суграђани и суграђанке. Неки су заузели столице у баштама угоститељских објеката, неки клупе у парковима и на шеталиштима.

– Не, нисмо одлучили да седимо напољу због пандемије вируса корона, него зато што је леп дан – љутитим гласом прича момак кога смо срели у башти кафића, а његови пријатељи се праве да нас не примећују.

За суседним столом седе три насмејане девојке и једна се жали да постаје хладњикаво. Да се преселе у затворени део објекта? Далеко било!

– Тата и брат су прележали вирус. Док се нису разболели, све смо схватали врло неозбиљно. Збијали смо шале на рачун мера, цепива, пандемије... Онда су се заразили моји најближи. Срећом се све добро завршило, иако се брат још опоравља – каже Слађана Јоксимовић. Њене пријатељице додају да се безбедније осећају у башти и да не посећују затворене угоститељске објекте.

– Неки пријатељи инсистирају, али избегавам таква места, не осећам се сигурно, без обзира на то што сам комплетно вакцинисана. Људи су неопрезни и бахати. Осете симптоме и крију их, уместо да остану код куће, они изађу у град. Не уздам се много у ковид пропуснице зато што и вакцинисани оболевају – сведочи Наташа Ђ.

Поздрављамо саговорнице и настављамо да шпартамо градским улицама. Пуне су шетача, а како се видело, само најстарији носе маске.

– Немојте сад и ви... Мало пре су ме неке ваше колеге анкетирале... Не носим маску док шетам сам. А ако је потребно да станем у ред или сачекам превоз на станици, обавезно је ставим. У затворене објекте не улазим без маске – испричао је Александар Милић. Нису само суграђани неодговорни, тврди он, готово нико не води рачуна о томе колико се и где поштују мере.

– Уђите предвече у било коју самопослугу и обратите пажњу на то како купци носе маске. Свака друга особа држи је испод носа. Неки кашљу и кијају – закључује Милић.

У сусрет нам долази група момака. На леђима носе ранчеве, под руком скрипте и погледом траже слободну клупу на Тргу републике.

– Носим маску... Ако баш морам. Вакцинисао сам се зато што ме је натерала баба. Она стално прати све вести у вези са пандемијом и много се боји. Оклевао сам да примим вакцину, али нисам антиваксер. Мрзело ме је само – искрен је двадесетогодишњи Ђорђе. Његови пријатељи се загонетно смеше. О имунизацији нису расположени да причају, а када смо поменули ковид пропуснице, преврнули су очима.

– Ко хоће, нађе начин. Најслађе је забрањено воће – смеју се и кажу да не прате вести. Зато се и смеју, претпостављамо, јер су током јучерашњег дана од короне преминула 63 пацијента, а оболело 5.896 грађана.