Тути фрути

Пословица каже „свака роба има свог купца”, а у телевизијском смислу то значи „све што се појави на екрану има негде неког гледаоца”. А појавило се много тога, пре свега у сфери играног програма из којег на недељној бази навиру нове серије. Ових смо се дана опростили од „Бележнице професора Мишковића” и серија „Певачица” и „Кљун”.

То што аутори имају „еластичан” однос према расплету у њима да би оставили простор за нове заплете у могућим новим сезонама, оставља гледаоце збуњене често нејасним финишом који се сервира у последњој епизоди.

Серија „Кљун”, која се емитовала на Новој С, због вишеслојне и компликоване приче захтевала је од гледаоца пуну пажњу. Њен квалитет препознат је и на Међународном фестивалу серија у Кану где је освојила награду публике.

Кроз причу о београдској инспекторки Соњи Кљун, коју шеф по казни шаље у Суботицу да истражи самоубиство, понуђена је лепеза паралелних прича о људима чији снови имају моћ прекогниције, тајним међународним организацијама, човеку из државне безбедности растрзаном између личних емоција и правила службе, мигрантима, Суботици као престоници самоубиства (како рече један лик из серије), љубави, жртви и цени коју је Соња принуђена да плати... Један од највећих квалитета ове ноар серије у којој има пуно очаја и безизлаза је и у томе што су нам је, поред Иване Вуковић, Љиљане Благојевић, Наташе Тапушковић, представили бројни мање познати глумци. Запажене улоге играју „натуршчици” Драгољуб Мићко Љубичић и Тунижанка Сенда Боукадида.

Аутори „Кљуна” су Милорад Милинковић и Срђан Драгојевић, сценарио су написали Матија Драгојевић, Љубица Луковић, Ана Мијовић и Срђан Драгојевић. Режију потписују Јелена Гавриловић, Урош Томић и Гвозден Ђурић.

Девојчице Дрена Мршић (игра Ољу Кљун) и Марија Петровић (Соња Кљун у детињству) показале су у серији таленат и уверљивост.

Питање је где се касније таква деца изгубе са наших радара ? Да ли их продуценти запамте и да ли прате њихов развој? Или су Славко Штимац, Никола Којо и још неколико имена која су од деце глумаца израсли у звезде, имали среће?

Иначе, Нова С је показала како се одлукама може пуцати у сопствену ногу. Јер, онај ко је осмислио да у јесењој шеми суботом, један за другим, са својим емисијама „иду” Зоран Кесић и Иван Ивановић, направио је гаф. Било је за претпоставити да ће се у обе емисије помињати најупечатљивији догађаји и изјаве и да ће тако доћи до преклапања.

Збуњујући је и потез којим се на „велика врата” увела турска серија „Јама”. Можда ће донети гледаност, али нешто што се рекламира трејлером у којем девојка пљује у лице неком, вероватно лошем момку, одудара од естетике Нове С.

Мада, рејтинзи често доказују да што приземније, то гледаније.