Трећи човек за ИМТ

Да ли ће тајновити бизнисмен Петар Матић, власник „МПЦ Пропертиза”, свом пословном царству додати и београдску „Индустрију мотора и трактора”, за сада може само да се нагађа. Други тендер за продају тог предузећа на стакленим је ногама после одустанка прва два играча – бизнисмена Филипа Цептера и бившег министра енергетике Горана Новаковића. Цептер је одустао у мају с образложењем да банке које га прате нису вољне да ризикују у Србији, а колико јуче и Новаковић, који је наступао у конзорцијуму с пољским произвођачем трактора „Пол-мот варфам”. Према саопштењу, разлог за његово одустајање јесте то што је пољска фирма изашла на берзу, а негативни салдо ИМТ-а би им оборио вредност акција.

Матићева понуда од 76 милиона евра била је на тендеру рангирана као трећа. Он је наступао у конзорцијуму са италијанским трговцем тракторима, фирмом „Адријано корси”, чиме је његова понуда добила легитимитет јер је тендерски услов био да мора да се јави предузеће које производи или тргује тракторима.

Власник „МПЦ Пропертиза” је познат као инвеститор у некретнине на најатрактивнијим локацијама у престоници, а у његовом поседу су палата и тржни центар „Ушће”, пословни комплекс „Оаза” на Звездари, зграда БИГЗ-а, а у току је изградња атрактивних комплекса на локацији кафане „Три листа дувана” и на Калемегдану…

Нагађања о судбини ИМТ-а, као и о томе да ли ће Матић купити предузеће које има 35 хектара практично у центру Новог Београда, потрајаће још неко време. Јер, према слову приватизационих прописа, о новонасталој ситуацији требало би да се изјасни приватизациони саветник, а његову препоруку, било да саветује да се тендер понови или да се преговори наставе с Матићем, Агенција за приватизацију не мора да прихвати. Матић је за ИМТ нудио 76 милиона евра, што је за 55 милиона евра мање од укупне Цептерове понуде и 46 милиона евра мање од понуде Горана Новаковића. На другом тендеру за ову индустрију трактора власник „МПЦ Пропертиза” једини није предвидео инвестиције. Наиме, у понуди је написано да у почетку не намерава да инвестира у предузеће, а касније онолико колико је потребно да се предузећу врати стари сјај.

С обзиром на то да ИМТ има велике дугове, више од 30 милиона евра, и да предузеће једва опстаје, инвестиције су преко потребне. Уколико држава буде инсистирала на наставку производње трактора, Матићева значајно мања понуда, и то без потребних инвестиција, не чини га правим човеком за враћање старог сјаја том предузећу.

На првом тендеру за предузеће које производи тракторе није се јавио ниједан купац, а други тендер на коме су се јавили овдашњи велики „градитељи” с немалим понудама давао је наду да ће ИМТ добити власника. Добра локација и могућност измештања производње у Добановце сигнализирали су да је посао најзад обављен.

Директор ИМТ-а Слободан Петровић каже да није добро што и после три године од започињања приватизације предузеће не може да се прода. Оно је у дуговима, а за то време конкуренција нормално послује.

– Мора се видети ко је озбиљно заинтересован за ИМТ. Држава је већ направила модел стратешког партнерства у случају НИС- а и „Заставе”, што можда и у овом случају треба применити. Очигледно се предузеће не може на силу приватизовати – каже Петровић.

На примедбу да је атрактивна локација и могућност пресељења производње на прошлом тендеру довела три инвеститора у некретнине Петровић каже да то није спорно јер је мањински партнер у конзорцијуму требало да води рачуна о производњи.

– За купца је исплативо да пресели производњу, то је у реду. И ми бисмо то учинили да имамо средстава. Међутим, објекти на Новом Београду су под хипотеком за чије скидање ми немамо пара – каже Петровић.