Шешељ: Реаговаћу смрћу

Војислав Шешељ је поново запретио да ће ступити у штрајк глађу. Суочен са чињеницом да је тужилаштво судском већу којем председава судија Жан-Клод Антонети припремило писани поднесак у коме тражи да му се наметне адвокат, он је видно узбуђен рекао:

„Реаговаћу смрћу на сваку одлуку да ми се наметне адвокат у било ком својству или пријатељ суда. То зна хашко тужилаштво и то му је циљ и то је једини излаз из овога процеса”.

Председавајући судија Антонети је покушао да га умири: „Господине Шешељ, ово што кажете то сте већ говорили. Ви понављате оно што је већ речено. За сада веће уопште не зна шта пише у том захтеву. Прво, морамо га прочитати, а друго, ви и ваши сарадници, конкретно господин (Зоран) Красић, треба да одговорите на тај захтев. Потом ће бити донета одлука. Имајући у обзир распоред, постоји могућност да та одлука не буде донета пре деветог или десетог месеца”, рекао је Антонети.

Шешељ је узвратио да на тај захтев у писаној форми неће одговарати.

„Тражим јавну расправу поводом тог питања. Никакве ме тајне расправе не интересују. Ако буде тајна расправа по том захтеву, нећу у њој ни учествовати. Апсолутно у њој нећу учествовати и писмено се нећу изјашњавати и – какву год одлуку да донесете – нећу се жалити. Буде ли одлука супротна мојим интересима, тог тренутка почиње мој штрајк глађу и нема више ни жалбе ни прекидања”, рекао је Шешељ.

Председавајући судија је казао да ће судије примити знању његов захтев.

„Господине Шешељ, немојте претити, немојте вршити притисак”, посаветовао га је Антонети.

Суђење лидеру радикала траје без прекида већ девет месеци. Тужилаштво би извођење својих доказа требало да заврши најкасније за четири месеца.

Шешељ је добровољно отишао у Хаг, фебруара 2003. године. са намером да се сам брани. Међутим, 9. маја 2003. претресно веће је донело одлуку да му се додели бранилац у приправности.

Антонети је већ тада, као члан судског већа, издвојио мишљење. Он је сматрао да, ако стварно постоји опасност да опужени врши опструкцију процеса, треба да се одреди помоћник суда у овом предмету, а да се не дира право оптуженог да се сам брани.

Наредне четири године Шешељ је водио борбу и 8. децембра 2006. године жалбено веће је, пошто је скоро месец дана штрајковао глађу, одлучило да му врати право да се сам брани. Пред почетак суђења, председавајући судија је рекао да ће се повући из овог процеса уколико буде угрожено Шешељево право да се сам брани.

Љ. Милисављевић

-----------------------------------------------------------

Покар одобрио захтев за пуштање на слободу Душка Тадића

Хаг - Босански Србин Душко Тадић, који је због злочина у околини Приједора осуђен на 20 година затвора, биће пуштен на слободу пошто је одслужио више од две трећине изречене казне, одлучио је председник Хашког трибунала Фаусто Покар. „Задовољан сам што захтев (за превремено пуштање на слободу) може бити одобрен и ступити на снагу одмах. Секретаријат (Хашког трибунала) ову одлуку треба у најскорије време да проследи немачким властима", наводи се у Покаровој одлуци коју је Хашки трибунал објавио јуче.

Тадић је био први оптужени кога је осудио Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу.

Покар је Тадићев захтев, у складу са правилима трибунала, послао на разматрање члановима Судског и Жалбеног већа Хашког трибунала који, „иако су изразили сумњу у то да ли је Тадић показао да се променио, нису имали примедбе на прихватање његовог захтева".

Тадића је 1994. у Минхену ухапсила немачка полиција и изручила га Хашком трибуналу пред којим је био оптужен по 12 тачака за тешко кршење Женевске конвенције и 10 тачака за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата почињене у региону Приједора, укључујући и логоре Омарска, Кератерм и Трнопоље.

Тадић је 26. јануара 2000. правоснажно осуђен и послат на издржавање казне у Немачку. Он ће по пуштању из затвора бити депортован у Србију, јер поседује српски пасош.

Танјуг