Будућност Србије припада ЕУ

Кипар и Србија, две пријатељске земље од давнина, оснивачи Покрета несврстаности, поуздани партнери који поштују међународно право уважавајући европске принципе и вредности, имају данас прилику да унапређују односе на широком плану заједничких приоритета и стремљења, уверење је Аните Димитрију, председнице Парламента Републике Кипар, која је боравила у дводневној посети Србији.

На којем пољу Кипар и Србија најпре исказују међусобну солидарност и подршку?

Није случајно да Србија и Кипар негују одличне односе, здушно истрајавајући у стремљењима ка јачању демократије, поштовању слобода и неговању мира. Србија и Кипар пружају једно другом изражену подршку кад је реч о темама као што су такозвано кипарско питање и Косово. Моја земља је од првог тренутка потпуно јасно на становишту да се никада неће моћи прихватити озваничење незаконитих потеза. Никада нећемо прихватити озваничење акције окупаторске силе и нелегалног поретка. Наша здружена акција тим поводом има сврху да на најбољи начин ојача владавину међународног правног поретка. У том смеру, наша посета Србији веома је значајна за снажење парламентарне дипломатије, односно сарадње народних скупштина.

Наше две пријатељске земље сарађују и могу сарађивати још и више на бројним пољима, као што су образовање, енергија и трговина. Разговори с премијером, министром иностраних послова, министром за младе и спорт, као и с клубом народних посланица, били су веома успешни и инспиративни. Имали смо прилике да потврдимо обостране напоре на јачању директне улоге жена и младих у политичком животу.

Да ли су парламенти данас глас народа?

Политичка апатија и неповерење у политичке институције осетно јачају. Ми који смо на позицијама одговорности и управе, имамо данас још већу одговорност да чујемо поруке које нам народ шаље. И не само то, већ и да на те поруке одговарамо хитро, одлучно и с осећањем друштвене одговорности. У ери пандемије, парламенти би требало да покажу да су живе институције, на првој линији суочавања с комплексном палетом тема и проблема који су данас све уочљивији. У решавању тих изазова, нико не може остати по страни, а ми политичари треба да докажемо интегритет, повратимо достојанство и надасве признамо грешке којих, нажалост, није мало.

На том путу снажења демократије имамо веома много да урадимо. Надасве, да остваримо резултате које грађани очекују од нас. Уморна сам од речи и прогласа, прижељкујем више акције и директних резултата. Пандемија јесте изазвала велику кризу и, нажалост, вратила нас уназад, али верујем да се из такве ситуације може изродити много нових прилика за напредак. У нашим је рукама да одговорно и одлучно искористимо сваку прилику да учинимо све што је неопходно за општи бољитак, и то без обзира на политичку цену. То је за мене политика.

На које начине се може постићи пуна заступљеност жена и младих у политичком животу?

Будућност у сваком случају припада младима. Како онда прихватити да и даље други могу доносити одлуке у име младих и без њих? У међувремену, јасно је да жене и млади нису равноправно заступљени у политичкој арени. Веома ми је било драго кад сам видела да жене чине више од 40 одсто посланика у парламенту Србије. Сматрам да то треба да се догоди и на Кипру. У међувремену, повећани проценти нису довољни: требало би тражити нове инструменте подршке за успостављање равнотеже између пословног и приватног живота, окренути се од стереотипа и предрасуда и ускладити улогу средстава масовних комуникација на том путу. Директно укључивање младих у центре и процесе одлучивања је уз све ово кључно.

Србија је већ дуго „на чекању” код ЕУ, а Кипар је притом активни заговорник нашег чланства. Да ли би дискусија коју ЕУ тренутно води о својој будућности могла донети нове подстицаје процесу проширења уније?

У току је велика дебата о будућности Србије у европској фамилији. Након толико година чланства Кипра у ЕУ желим да вас уверим да за моју земљу нема другог одредишта сем у ЕУ. Такође, уверени смо да будућност Србије припада Европској унији, јер ми делимо исте принципе и вредности. Расправе које се воде око чланства Србије у ЕУ могу само заинатити политичаре да одговоре на захтеве и појачају европску перспективу. Србија је иначе учинила велике кораке напред у правцу који је потребан, требало би учинити још, и на тај начин обезбедити мир и благостање које заслужује српски народ.

Како, према вашој оцени, пандемија утиче на политички живот?

Пандемија је на видело изнела неједнакости, али је донела и нове шансе. Сада је тренутак да ми политичари, поготово млади, покажемо шта можемо да учинимо за народ. Тим поводом, на пример, да отворимо нове канале комуникације, како би посао који обављају парламенти постао јаснији грађанима и како бисмо јасније увидели потребе народа. Уз то је онда неопходно моментално и ефикасно суочавање и решавање проблема с којима се грађани суочавају, почевши од изражених тема здравства. Сматрам да се ово посебно односи на парламенте, као и друге носиоце управе. У тој борби против пандемије приоритети су најпре јачање демократије, неговање гласа народа и, с тим у вези, боља комуникација с грађанима, све у припреми за време после короне.