Budućnost Srbije pripada EU

Kipar i Srbija, dve prijateljske zemlje od davnina, osnivači Pokreta nesvrstanosti, pouzdani partneri koji poštuju međunarodno pravo uvažavajući evropske principe i vrednosti, imaju danas priliku da unapređuju odnose na širokom planu zajedničkih prioriteta i stremljenja, uverenje je Anite Dimitriju, predsednice Parlamenta Republike Kipar, koja je boravila u dvodnevnoj poseti Srbiji.

Na kojem polju Kipar i Srbija najpre iskazuju međusobnu solidarnost i podršku?

Nije slučajno da Srbija i Kipar neguju odlične odnose, zdušno istrajavajući u stremljenjima ka jačanju demokratije, poštovanju sloboda i negovanju mira. Srbija i Kipar pružaju jedno drugom izraženu podršku kad je reč o temama kao što su takozvano kiparsko pitanje i Kosovo. Moja zemlja je od prvog trenutka potpuno jasno na stanovištu da se nikada neće moći prihvatiti ozvaničenje nezakonitih poteza. Nikada nećemo prihvatiti ozvaničenje akcije okupatorske sile i nelegalnog poretka. Naša združena akcija tim povodom ima svrhu da na najbolji način ojača vladavinu međunarodnog pravnog poretka. U tom smeru, naša poseta Srbiji veoma je značajna za snaženje parlamentarne diplomatije, odnosno saradnje narodnih skupština.

Naše dve prijateljske zemlje sarađuju i mogu sarađivati još i više na brojnim poljima, kao što su obrazovanje, energija i trgovina. Razgovori s premijerom, ministrom inostranih poslova, ministrom za mlade i sport, kao i s klubom narodnih poslanica, bili su veoma uspešni i inspirativni. Imali smo prilike da potvrdimo obostrane napore na jačanju direktne uloge žena i mladih u političkom životu.

Da li su parlamenti danas glas naroda?

Politička apatija i nepoverenje u političke institucije osetno jačaju. Mi koji smo na pozicijama odgovornosti i uprave, imamo danas još veću odgovornost da čujemo poruke koje nam narod šalje. I ne samo to, već i da na te poruke odgovaramo hitro, odlučno i s osećanjem društvene odgovornosti. U eri pandemije, parlamenti bi trebalo da pokažu da su žive institucije, na prvoj liniji suočavanja s kompleksnom paletom tema i problema koji su danas sve uočljiviji. U rešavanju tih izazova, niko ne može ostati po strani, a mi političari treba da dokažemo integritet, povratimo dostojanstvo i nadasve priznamo greške kojih, nažalost, nije malo.

Na tom putu snaženja demokratije imamo veoma mnogo da uradimo. Nadasve, da ostvarimo rezultate koje građani očekuju od nas. Umorna sam od reči i proglasa, priželjkujem više akcije i direktnih rezultata. Pandemija jeste izazvala veliku krizu i, nažalost, vratila nas unazad, ali verujem da se iz takve situacije može izroditi mnogo novih prilika za napredak. U našim je rukama da odgovorno i odlučno iskoristimo svaku priliku da učinimo sve što je neophodno za opšti boljitak, i to bez obzira na političku cenu. To je za mene politika.

Na koje načine se može postići puna zastupljenost žena i mladih u političkom životu?

Budućnost u svakom slučaju pripada mladima. Kako onda prihvatiti da i dalje drugi mogu donositi odluke u ime mladih i bez njih? U međuvremenu, jasno je da žene i mladi nisu ravnopravno zastupljeni u političkoj areni. Veoma mi je bilo drago kad sam videla da žene čine više od 40 odsto poslanika u parlamentu Srbije. Smatram da to treba da se dogodi i na Kipru. U međuvremenu, povećani procenti nisu dovoljni: trebalo bi tražiti nove instrumente podrške za uspostavljanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, okrenuti se od stereotipa i predrasuda i uskladiti ulogu sredstava masovnih komunikacija na tom putu. Direktno uključivanje mladih u centre i procese odlučivanja je uz sve ovo ključno.

Srbija je već dugo „na čekanju” kod EU, a Kipar je pritom aktivni zagovornik našeg članstva. Da li bi diskusija koju EU trenutno vodi o svojoj budućnosti mogla doneti nove podsticaje procesu proširenja unije?

U toku je velika debata o budućnosti Srbije u evropskoj familiji. Nakon toliko godina članstva Kipra u EU želim da vas uverim da za moju zemlju nema drugog odredišta sem u EU. Takođe, uvereni smo da budućnost Srbije pripada Evropskoj uniji, jer mi delimo iste principe i vrednosti. Rasprave koje se vode oko članstva Srbije u EU mogu samo zainatiti političare da odgovore na zahteve i pojačaju evropsku perspektivu. Srbija je inače učinila velike korake napred u pravcu koji je potreban, trebalo bi učiniti još, i na taj način obezbediti mir i blagostanje koje zaslužuje srpski narod.

Kako, prema vašoj oceni, pandemija utiče na politički život?

Pandemija je na videlo iznela nejednakosti, ali je donela i nove šanse. Sada je trenutak da mi političari, pogotovo mladi, pokažemo šta možemo da učinimo za narod. Tim povodom, na primer, da otvorimo nove kanale komunikacije, kako bi posao koji obavljaju parlamenti postao jasniji građanima i kako bismo jasnije uvideli potrebe naroda. Uz to je onda neophodno momentalno i efikasno suočavanje i rešavanje problema s kojima se građani suočavaju, počevši od izraženih tema zdravstva. Smatram da se ovo posebno odnosi na parlamente, kao i druge nosioce uprave. U toj borbi protiv pandemije prioriteti su najpre jačanje demokratije, negovanje glasa naroda i, s tim u vezi, bolja komunikacija s građanima, sve u pripremi za vreme posle korone.