Зелене странке пливају ван крупних националних тема

Осокољени добрим резултатима у другим државама, пре свега у Немачкој, а онда и у Хрватској, такозване „зелене странке” постају све популарније и у Србији, мада, према речима извршног директора ЦеСИД-а Бојана Клачара није реално да оне постану мејнстрим.

Политичке трендове у свету препознали су до сада Иницијатива Не давимо Београд, Заједно за Србију Небојше Зеленовића, појавили су се активисти као што је Александар Јовановић Ћута, а формирани су и покрети као што су Савез 90/ Зелених Србије.

Подршка стиже и из иностранства, па је тако крајем лета у Београду боравио Томас Вајц из Европске партије зелених, који је рекао да подржава Иницијативу Не давимо Београд, а и посланица из редова немачких Зелених и известилац Европског парламента за Косово Виола фон Крамон је у августу ове године о еколошким темама разговарала са том иницијативом, као и са Небојшом Зеленовићем, а недавно боравила и у Лозници и у Горњим Недељицама где су се прикупљали потписи за повлачење Просторног плана којим је предвиђена изградња рудника компаније „Рио Тинто”.

Зелене странке се очигледно спремају за изборе, па је тако Странка Савез 90/Зелених Србије коју предводе некадашњи члан ДС Ђуро Влашкалић, као и ЛДП-а Ненад Милић објавили да самостално излазе на парламентарне, председничке и београдске изборе који су заказани за 3. април 2022. године. Подршку су добили од Иницијативе Зелени пресек из Младеновца.

На питање како процењује шансе зелених на изборима, Клачар за Танјуг каже да модерни контекст отвара простор за деловање зелених странака јер зелена агенда, како примећује, добија на снази.

„Људи постају свеснији еколошких проблема, о тој теми се чешће разговара, присутнија је у медијима. То је контекст који поспешује шансе за боље резултате на изборима, али није реално очекивати да зелене странке у Србији постану мејнстрим или важни доносиоци одлука у краткорочном периоду”, оценио је Клачар.

Како каже, зелене теме јесу важније људима данас него ранијих година, али су и даље приоритет за мањи део популације у односу на економске теме, корупцију, миграције, крупне политичке теме.

Сматра да зелене странке морају да воде рачуна да се не фрагментирају превише јер на тај начин цензус није лако достижан.

Према Клачаровим речима, пошто зелене теме постају све важније и видљивије, свака странка па и оне мејнстрим ће морати да адресирају кључна еколошка питања у следећој кампањи.

„Код великих странака ће зелене политике бити део кампање док ће код зелених покрета оне чинити окосницу, то ће им бити кључне поруке. Наравно, сваки разговор о екологији мора да укључи и политичке поруке, али верујем да ће већина зелених странака да „плива” изван крупних националних тема, попут Косова, међународних односа...”, оцењује Клачар.