О српском симболизму у Галерији Матице српске

Вечерас у 19 сати у Галерији Матице српске у Новом Саду биће отворена изложба „Живот – Сан – Смрт. Европски оквири српског симболизма”, коју заједнички реализују Галерија Матице српске и Народни музеј у Београду.

Кроз одабир седамдесет и седам уметничких дела из националних и европских музејских и приватних колекција на свеобухватан начин се представљају тематска разноликост и особена поетика српског симболизма, чиме се још једном потврђује да је српска ликовна култура интегрални део европске уметности и културе, а разматрају се и утицаји и везе, тематска опредељења и уметнички домети српског и европског симболизма.

Поред репрезентативних остварења националних уметника, посебан куриозитет представљају дела водећих европских уметника симболизма попут Гистава Мороа, Франца Штука, Одилона Редона, Адолфа Хиреми-Хиршла, Рудолфа Јетмара, Едуарда Вајта и других, која нам стижу из Галерије „Белведере” из Беча и из хрватских музеја.

Изложбу прати истоимени српско-енглески каталог чији су аутори проф. др Игор Борозан и др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске, као и Зборник радова Европски оквири српског симболизма, такође на српском и енглеском језику, у којем су сакупљени радови девет стручњака из области историје уметности, визуелне културе и књижевности, са идејом да се у научном смислу целовито представе особености српског симболизма.

Нити сећања

На изложби под називом „Нити сећања” која ће бити отворена вечерас у 19 сати у Галерији Атријум Библиотеке града Београда излаже троје аутора: Милица Грбић, Никола Димитровић и Милош Стојковић Минић.

У каталошком тексту који прати поставку каже се: „Вез је кроз миленијуме био пријатељ оне која чека. Саборник кроз дугачке сате. У случају Арахне, вез је дар који је истовремено постао и њена казна. Усудивши се да кроз вез искаже своје мишљење, кажњена је од стране Богова и проклета заувек. Одајући почаст тактилном предмету попут ручно израђеног веза, чија је функција и потреба у савременом тренутку неухватљива, можда и сувишна осим у исплативој модној индустрији великих брендова и ексклузивне гардеробе, истражује се људска потреба за стваралаштвом, превазилажењем свакодневнице, доколице или туге.”