Четрдесет осам сати скупштине

Посланици Скупштине Србије потрошили су два дана заседања пре него што су успели да усвоје дневни ред да би потом провели неколико свадљивих сати рекламирајући најразличитије облике повреда пословника. Седница је јуче завршена, а да није ни почела расправа о првој тачки дневног реда.

Као и претходна два дана, заседање је и у петак почело паузом за консултације, да би се наставило још једном паузом, а у холу су посланици коментарисали да владајућа коалиција мора улагати више труда како би постигла споразум са осталим странкама јер при оваквом односу снага заседање није могуће успешно привести крају без ширег договора.

Прва седница новог сазива скупштине показала је да нова влада убудуће мора озбиљно да рачуна са тим да ће за своје предлоге морати да обезбеђује различите скупштинске већине. То значи да ће се морати постизати посебни договори за пролаз различитих владиних предлога, јер владини предлози, попут оног о континуитету државне политике на Косову, неће моћи да буду усвојени без подршке опозиционих странака (резолуција о Косову неприхватљива је за део владајуће коалиције, на пример). Опозиција је ове недеље, другим речима, успешно послала поруку влади да ће за њену подршку морати доста да се потруди, и да неки владини предлози неће имати шансе без сагласности барем дела опозиције.

Владајућа коалиција је на седницу дошла неспремна чак и да обезбеди кворум за рад (јуче ју је „спасао” ЛДП), а опозиција (пре свега радикали) одлучила је да седница неће ни почети док се претходно не расправе неке ствари које нису на дневном реду. Опозициони посланици су тврдили да седницу не опструирају, али су радикали такође рекли и да седница неће почети док Окружни суд у Београду не донесе одлуку по њиховој тужби због „незаконите верификације мандата” на конститутивној седници Скупштине Београда. Тако су, рекламирајући повреде пословника, сатима успешно спречавали да парламент почне расправу о првој тачки дневног реда, ратификацији Споразума о стабилизацији и придруживању који је Божидар Ђелић уочи избора у Бриселу потписао са Европском унијом.

„Квака” је у томе да хетерогена владајућа коалиција, која се састоји од чак 14 политичких странака од којих су неке и међусобно посвађане (попут двеју бошњачких странака, Расима Љајића и Сулејмана Угљанина) не може да рачуна да ће све странке које подржавају владу гласати и за сваки њен предлог. Ово се одмах потврдило на примеру Резолуције о континуитету државне политике према Косову и Метохији, којој су подршку ускратили Савез војвођанских Мађара и Лига социјалдемократа Војводине.

(/slika2)Чини се да је влада рачунала да Српска радикална странка, Демократска странка Србије и Нова Србија никако неће гласати против резолуције о Космету. Ранија сагласност о државној политици према Космету постизана је, међутим, тако што су „косметске резолуције” стизале у процедуру тек након што је о њима бар недељу дана разговарано на релацији влада–председник Србије–опозициони лидери. Овог пута ни у оквиру владајуће коалиције није било довољно консултација, док са опозицијом није било никаквих разговора. При том су народњаци и радикали имали и свој предлог резолуције, који је потпуно игнорисан, иако је поднет месец дана раније од владиног. Резултат је био да је владина резолуција јуче могла да рачуна на подршку само 119 посланика. Тек онда је „откривено” да су потребне консултације како би се дошло до јединственог текста, који би подржао што већи број посланика.

(/slika3)Предлог закона о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању, имао би глатку подршку 142 посланика, за њега би гласали посланици свих странака скупштинске већине, плус посланици ЛДП-а и Риза Халими (КАПД). Да је прихваћен и амандман СРС-а, за који радикали тврде да „не дира” садржину ССП-а, који би могао бити усвојен онако како је потписан, онда би „за” гласало и 78 радикала, а у опозицији том акту остали би само посланици ДСС-а и НС-а, њих 30. Пакет закона који би, после ратификације међународних уговора, Србији донео 420 милиона евра за изградњу путне инфраструктуре, за обнову клиничко-болничких центара, мостова, добио би подршку 171 посланика. За ове законе би гласали посланици владајуће коалиције, али и опозиционе ДСС, НС и ЛДП.

Да ли би опозиција, односно СРС и ДСС, опструисале рад парламента да је власт боље припремила седницу? Би, наравно, јер на понашање опозиције не утичу само пропусти у парламенту, међутим у далеко мањој мери. Опструкција ради опструкције опозицији не доноси поене у јавности. У прошлом сазиву смо видели како је могуће да ДС и СРС заједно гласају за неки закон, ако је министар спреман да поразговара са опозицијом, као што је то учинио Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, када је усвајан пакет изборних закона.

Можда би једно од решења за ефикаснији рад парламента била и промена скупштинског пословника, који је, како је јуче рекла шеф посланичке групе Г17 плус Сузана Грубјешић, већ припремљен. Но и за његово усвајање потребан је договор посланика. Влада која има танку већину у парламенту мора радити опрезно и бити спремнија на сарадњу са посланицима. Посланици из ЛДП-а, ДСС-а и НС-а унапред су обећали, као што то опозиција увек чини, да ће подржати законе који су у интересу грађана. Можда им треба пружити прилику да то и докажу.

П. Р.

-----------------------------------------------------------

Блокада парламента до одлуке суда

Јучерашњи дан заседања протекао је, као и претходни, у рекламирању повреда пословника, а опозиционаре у том послу није зауставило ни то што им је искључиван микрофон. Једини помак у односу на претходне дане био је усвајање дневног реда, а иако је парламент требало да ради и после 18 сати, седница је прекинута у 17.30, а наставак заказан за понедељак.

Да ће радни дан у парламенту овако изгледати, најавио је Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС-а, који је оптужио Славицу Ђукић-Дејановић да у својим интервјуима медијима, вређа достојанство парламента, тиме „што пребацујете одговорност за нерад парламента на опозицију понављајући да она опструише рад". Он је казао да радикали још не опструирају рад и додао: „Ви отимате власт по општинама, ви сте упрегли у своја кола остале посланике који чине вашу већину, ви стварате хаос у Србији, ви заводите дисциплину кичме у Србији, ви промовишете једног човека Бориса Тадића у неприкосновеног господара Србије, вама ће се то обити о главу". Он је најавио да ће се радикали јављати по пословнику цео дан, а „ви како хоћете".

Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, казао је да опозиција није блокирала парламент, за „тако нешто одговорна је власт, ви сте госпођо председнице одговорни, јер сте заказали седницу кршећи пословник". Јовановић је казао да је на консултацијама речено да се чека одлука суда поводом конститутивне седнице Скупштине Београда и да ће до тада трајати блокада парламента. Према Јовановићевим речима, ЛДП је помогао и обезбедио кворум, док су неки посланици владајуће коалиције на плажи, додајући да српски парламент плаћа грешке које је неко направио при конституисању Скупштине Београда: „ако сте спремни на ту врсту конфликта са посланицима који не желе да се помире са кршењем закона, а не зато што не желе да се расправља о ССП-у, онда да уђемо у ту дебату, па нека се на овом месту реше проблеми који су створени на другом месту и само зато што СПС жели да седи на две столице". Он је казао да ДС мора да рашчисти ситуацију, да се ЛДП не слаже са оним што раде радикали, али „то је искључиво последица неефикасности владајуће коалиције, а ви сте господине Ђелићу овде дошли као представник владе, па морате да знате да немате 126 посланика - ми ћемо вам дати подршку за ССП, али не и за ово што се сада дешава".

У наредна два сата за говорницом су се смењивали радикали, па је Драган Тодоровић говорио о случају општине Тител, где су „одборници ДС-а осам сати опструисали конституисање само зато што су они изгубили власт". Момир Марковић (СРС) поредио је оно што се тренутно догађа у Србији са добом Отоманског царства, било је и прича о „хашком казамату, који хоће да убије Војислава Шешеља"...

У једној од пауза, Славица Ђукић-Дејановић рекла је да није добро да се говорница користи за решавање различитих политичких проблема, иако опозиција може да користи права која има у парламенту. Она је истакла да потпуно разуме политичку борбу, али „на седници парламента се не могу решавати неки други проблеми". Она је изразила наду да ће политичке страсти бити надвладане потребама грађана Србије да реше значајна питања која су на дневном реду заседања.

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус казала је да „већ трећи дан парламент не може да почне расправу, јер неки не могу да се помире са чињеницом да су 11. маја изгубили на парламентарним изборима".

Славица Ђукић-Дејановић после паузе продужила је рад и после 18 часова, а у том тренутку се број оних који су се пријавили за рекламирање повреда пословника са 20 повећао на 50. Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, рекао је да посланици ДСС-а нису желели да као радикали рекламирају повреде пословника, али „сада хоћемо, јер нисмо ни започели расправу по дневном реду, па не можете ни да продужите рад". Ђукић-Дејановић је рекла да је отворена расправа, па је уследило надгорњавање, а Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС казала је да ће се радити, али уз стриктно поштовање Пословника и примену мера према онима који га крше, јер је „очигледно да опозиција опструира рад". Владан Батић (ДХСС) позвао је Славицу Ђукић-Дејановић да се „не инати са посланицима, дан рада кошта 70.000-80.000 евра, и ја и посланици ЛДП-а смо вам рекли да не можете да радите док се не види решење Скупштине Београда, прекините седницу".

Седница је, ипак, настављена, Славица Ђукић-Дејановић је обећала посланицима да ће радити и за викенд, они њој да ће дочекати зору, а епилог је прекид седнице у 17.30.