Приоритет сарадња са Хагом

Главни приоритет у раду Саше Вукадиновића, новопостављеног директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), требало би да буде сарадња са Трибуналом у Хагу, слажу се саговорници „Политике”. Они су, такође, готово јединствени у оцени да то што Вукадиновић до сада није никада радио у српској тајној служби не би требало да представља проблем у његовом обављању нове дужности.

Андрија Савић, први директор БИА и условно речено оснивач ове службе, сећа се Саше Вукадиновића из периода „када је био врло млад и перспективан, и на челу Полицијске управе у Крушевцу”.

– Увек самбио присталица тога да млађе људе треба уводити у најзначајније функције. Мислим да са својим искуством у полицији и Министарству правде, Вукадиновић ипак испуњава услове и критеријуме да може да води службу – сматра Савић.

Он ипак напомиње да тренутак у којем Вукадиновић преузима дужност директора БИА „није захвалан”.

– С обзиром на то да реализација наших обавеза према Хашком трибуналу није до краја испуњена, то ће му вероватно бити и први приоритет у раду. Осим тога, требало би активиратиСавет за националну безбедност, којиод прошле године само формално постоји. Отклоњене су препреке за рад Савета и сматрам да би он требало да има кључну политичку улогу у одређивању смерница у радуБИА, али и осталих институција, полиције и војне службе – оцењује Савић.  

Наш саговорник наглашава да би цивилну контролу требало политички регулисати преко постојећих механизама.

– Требало би увести функцију генералног инспектора службе којег би именовала Скупштина Србије, а не влада. Једино би се тако успоставио баланс у смислу остваривања контроле законитости рада агенције – тврди Савић.

 Адвокат Божо Прелевић, бивши коминистар полиције, сматра да је велика предност Вукадиновића то што је „поштен и храбар човек”. Он каже да би можда било боље да је Вукадиновић више упознат са самим системом рада и инволвиран у БИА, али да то исто може да буде и отежавајућа околност.  

– Мислим да није лоше за саму кућу што неко долази са стране. Он ће наследити проблеме Радета Булатовића, бившег директора БИА, али мислим да је његова позиција боља него што је била Булатовићева, као што ће и сваком следећем бити боље – оцењује Прелевић.

Он сматра да би први приоритет у раду новог директора БИА требало да буде реформа службе и доношење закона, а другисарадња са Трибуналом у Хагу.

– Поред тога један од незаобилазних приоритета би требало да буде и дизање стручног капацитета саме службе, чији је важан сегмент сарадња са другим службама и размена информација– каже Прелевић.  

Приоритети у раду БИА, као и осталих служби, према речима Бранка Крге, бившег начелника Генералштаба војске, јесу да „прате и информишу оне које би требало о изазовима, ризицима и претњама које има наша земља”.

О томе да ли је предност или не то што је Вукадиновић ван структуре службе, Крга каже да ће „пракса најбоље показати”.

– Пракса и остварени резултати ће показати како сеВукадиновић снашао утој улози – оцењује Крга.

Горан Петровић, бивши начелник Ресора државнебезбедности, каже да би главни приоритет у раду Вукадиновића требало да буде завршетак сарадње са Трибуналом у Хагу.

– То је оно што се мора урадити да бисмо ишли даље. Свакако да је битна и реформа БИА, али се о томе прича већ неколико година без конкретних резултата. Сви говоре о деполитизацији и професионализацији службе, а ми имамо обрнут процес, депрофесионализацију и изразиту политизацију – сматра Петровић.

Он каже да не види ништа ново у томе што је на чело тајне српске службе дошао човек који не потиче из њених редова.

-----------------------------------------------------------

Дискретна лустрација

Андрија Савић каже да има доста замерки на вођење кадровске политике у протеклим годинама.

– Под теретом елиминисања тешког наслеђа отишло се у супротност, тако да су сви кадрови елиминисани и на тај начин је извршена дискретна лустрација. Ниједна служба у развијеним грађанским демократијама се не лишава кадрова који су старији од 50 година, што је овде урађено. Сматрам да мора да се направи спој младости и искуства, јер је само тако могуће постизање великих резултата – оцењује Савић.

Сумирајући осмогодишњи рад ове тајне српске службе, Савић каже да су упркос закону бројне промене у БИА биле у сенци владајућих политичких партија.

– Својевремено сам се залагао да се поштује члан Закона о БИА у којем децидно стоји да ниједан припадник службе, подразумевајући и челног човека, не треба да буде члан политичке партије. О томе се врло мало говори, али видимо да у свим променама овај принцип није поштован. Ако погледамо ко је све био на њеном челу, видећемо да је све на неки начин било у сенци политичке партије која је по подели колача добила БИА – каже Савић.

-----------------------------------------------------------

Ракић помаже Вукадиновићу

Извори блиски владајућој коалицији кажу да ће значајну помоћ Саши Вукадиновићу, новоименованом директору БИА, пружити Миодраг Ракић, шеф кабинета председника Србије Бориса Тадића. Ракић је секретар Савета за националну безбедност, што практично значи да је Ракић упознат са пословима тајне службе и са ситуацијом унутар ње. Дугогодишњи члан Демократске странке, Ракић је родом из Житорађе и завршио је Правни факултет. Био је и Тадићев саветник у Министарству одбране.

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------------------------

Јотка прекретница у каријери

Крушевац – Именовање Саше Вукадиновића за првог човека Безбедносно-информативне агенције грађани Крушевца су доживели као победу човека који је показао како се треба борити против организованог криминала.

Њихов дојучерашњи суграђанинсе није посебно истицао све док није постао први полицајац у Крушевцу.Пореклом је из радничке породице. Као начелник Полицијске управе у Крушевцу са супругом и две мале кћеркице становао је у изнајмљеном стану, док су му родитељи живели у стану у старој радничкој колонији „14. октобар”. Супруга му је тада радила као комерцијалиста у Фабрици мазива. За три и по године завршио је Правни факултет. До именовања за начелника Полицијске управе радио је у једној адвокатској канцеларији и био активиста Демократске странке. Када је постао први полицајац у Крушевцу, његова партијска активност као да је утихнула.

Као начелник бар једном месечно је држао конференције за новинаре, али се трудио да буде недоступан за интервјуе. Један од ретких интервјуа дао је „Политици”, почетком јануара 2006. године. Повод је био хапшење судије Врховног суда Љубомира Вучковића и људи који су покушали да приме мито од Зорана Јотића, који се налази у затвору због криминалне делатности.

Р. Станковић