Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ

Олга Васиљевић (1933–2021)

(Фото породична архива)

На пут без повратка ових дана отишла је Олга Васиљевић, дугогодишњи новинар нашег листа. Од „Политикиних” 117 година, четрдесет су њених, од тога – шеснаест је провела на „Женској страни”, уређујући је, својевремено, као најважнију споредну рубрику у новинама.

Она је дословно била дете „Политике” с јаким породичним педигреом. Пут су јој утрли ујаци, Чеси по мајци, Игњат и Стеван Кришка, мајстори у штампарији, и отац Миливоје Лакић, упослен у адреми, где су се некад штампале налепнице за „Политикина” издања која су одлазила у иностранство.

Несуђена професорка руског језика, која у раној младости није ни сањала да буде новинар, порушила је мит о уредницама женских рубрика као уздржаним особама, посвећеним лагодном послу, од другоразредног значаја за новинарство. Ћушкана по дневним новинама, „Женска страна” са Олгом Васиљевић доживљава препород када је 1975. преузима од претходнице Наде Дорошки. Муњевито је вратила значај рубрици коју су Рибникари неговали од првог броја листа 1904. године.

Ту новинарску стазу звану „Женски свет” утабала је својевремено Мага Магазиновић, прва жена у нашем листу, мада је Олга увек тврдила да је рубрика у свом почетку била у мушким рукама. Ко зна? У то време новинари се нису потписивали. Ето посла за историчаре новинарства.

Пре него што је почела да уређује „Женску страну”, Олга је годинама таворила на Спољној рубрици, у оно време неосвојивој мушкој тврђави. Више од породичног родослова кроз новинарство ју је водила њена урођена продорност, наслеђена од баке Агнезе и мајке Лујзе. Јер, средином пролог века ретке су жене у „Политици”, а камоли у новинарству. Својевремено јој тако није пошло за руком да с годишњег одмора у Грчкој, где се затекла, објави у својим новинама вест о војном удару. Колеге су јој задале низак ударац, проследивши вест „Експрес Политици”.

Ипак, проживела је више од двадесет година на рубрици на којој није имала шансе, мада ју је новинарском занату подучавао Предраг Милојевић, легенда „Политике”, а тајне језика откривао Воја Шантић. Највише је, ипак, научила од темељно образоване госпође Вере Вујновић, некадашње редакторке у редакцији, ненадмашног језичког чистунца.

Олга је коначно пронашла себе на „Женској страни”, уверена да су наше жене жељне гламура, што је и сама доказивала својим схватањем лепоте и елеганције. Феминисткиња, у време када је феминизам овде био тек у успону, иако му никад срцем није припала, Олга је била у ствари притајена патријархалка на специјалном задатку.

Мушкарцима је показивала свога бога, враћала их на прави пут, а то значи у кујну с опасаном кецељом, и наводила на партнерство са женом с којом, по њеном мишљењу, треба раме уз раме да деле послове. Свеједно да ли су мужеви или удварачи.

Тај мушко-женски фронт био је веома актуелан седамдесетих година, а уредница Олга је умела да му приђе. Мушкарци су у њеним рубрикама били незрела деца с којима треба умети јер они више од свега у женама траже мајку, што значи да им одговарају жене „чврсте” руке и снажне личности. Нешто налик њој.

За Олгу Васиљевић новинарство је била јака страст, али и ангажована професија која указује на проблем без увијања и исправља неправде. На редакцијским састанцима стално је одговарала на бесмислене приговоре, типа шта ће висока мода у листу. Било је много важнијих рубрика, економска, политичка, али женска је била стално на тапету.

Олга је то својевремено објашњавала на свој начин: „Верујем да је била у питању општа хипокризија, када се величало и хвалило политичко новинарство, а слободоумље истеривало на ’Женској страни’, као пасторчету. Женама једноставно није било допуштено да направе велике каријере, нигде, па ни у новинарству.”

Олга Васиљевић можда није направила велику каријеру, али јесте дугу: отишла је у пензију с „мушким” стажом од четрдесет година. За собом је оставила супруга новинара у пензији, ћерку новинарку, две унуке и двоје праунучића. Биће сахрањена у понедељак у 12.15 на гробљу Лешће.

Драгана Букумировић

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
Pokoj joj dusi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.