Олга Васиљевић (1933–2021)

На пут без повратка ових дана отишла је Олга Васиљевић, дугогодишњи новинар нашег листа. Од „Политикиних” 117 година, четрдесет су њених, од тога – шеснаест је провела на „Женској страни”, уређујући је, својевремено, као најважнију споредну рубрику у новинама.

Она је дословно била дете „Политике” с јаким породичним педигреом. Пут су јој утрли ујаци, Чеси по мајци, Игњат и Стеван Кришка, мајстори у штампарији, и отац Миливоје Лакић, упослен у адреми, где су се некад штампале налепнице за „Политикина” издања која су одлазила у иностранство.

Несуђена професорка руског језика, која у раној младости није ни сањала да буде новинар, порушила је мит о уредницама женских рубрика као уздржаним особама, посвећеним лагодном послу, од другоразредног значаја за новинарство. Ћушкана по дневним новинама, „Женска страна” са Олгом Васиљевић доживљава препород када је 1975. преузима од претходнице Наде Дорошки. Муњевито је вратила значај рубрици коју су Рибникари неговали од првог броја листа 1904. године.

Ту новинарску стазу звану „Женски свет” утабала је својевремено Мага Магазиновић, прва жена у нашем листу, мада је Олга увек тврдила да је рубрика у свом почетку била у мушким рукама. Ко зна? У то време новинари се нису потписивали. Ето посла за историчаре новинарства.

Пре него што је почела да уређује „Женску страну”, Олга је годинама таворила на Спољној рубрици, у оно време неосвојивој мушкој тврђави. Више од породичног родослова кроз новинарство ју је водила њена урођена продорност, наслеђена од баке Агнезе и мајке Лујзе. Јер, средином пролог века ретке су жене у „Политици”, а камоли у новинарству. Својевремено јој тако није пошло за руком да с годишњег одмора у Грчкој, где се затекла, објави у својим новинама вест о војном удару. Колеге су јој задале низак ударац, проследивши вест „Експрес Политици”.

Ипак, проживела је више од двадесет година на рубрици на којој није имала шансе, мада ју је новинарском занату подучавао Предраг Милојевић, легенда „Политике”, а тајне језика откривао Воја Шантић. Највише је, ипак, научила од темељно образоване госпође Вере Вујновић, некадашње редакторке у редакцији, ненадмашног језичког чистунца.

Олга је коначно пронашла себе на „Женској страни”, уверена да су наше жене жељне гламура, што је и сама доказивала својим схватањем лепоте и елеганције. Феминисткиња, у време када је феминизам овде био тек у успону, иако му никад срцем није припала, Олга је била у ствари притајена патријархалка на специјалном задатку.

Мушкарцима је показивала свога бога, враћала их на прави пут, а то значи у кујну с опасаном кецељом, и наводила на партнерство са женом с којом, по њеном мишљењу, треба раме уз раме да деле послове. Свеједно да ли су мужеви или удварачи.

Тај мушко-женски фронт био је веома актуелан седамдесетих година, а уредница Олга је умела да му приђе. Мушкарци су у њеним рубрикама били незрела деца с којима треба умети јер они више од свега у женама траже мајку, што значи да им одговарају жене „чврсте” руке и снажне личности. Нешто налик њој.

За Олгу Васиљевић новинарство је била јака страст, али и ангажована професија која указује на проблем без увијања и исправља неправде. На редакцијским састанцима стално је одговарала на бесмислене приговоре, типа шта ће висока мода у листу. Било је много важнијих рубрика, економска, политичка, али женска је била стално на тапету.

Олга је то својевремено објашњавала на свој начин: „Верујем да је била у питању општа хипокризија, када се величало и хвалило политичко новинарство, а слободоумље истеривало на ’Женској страни’, као пасторчету. Женама једноставно није било допуштено да направе велике каријере, нигде, па ни у новинарству.”

Олга Васиљевић можда није направила велику каријеру, али јесте дугу: отишла је у пензију с „мушким” стажом од четрдесет година. За собом је оставила супруга новинара у пензији, ћерку новинарку, две унуке и двоје праунучића. Биће сахрањена у понедељак у 12.15 на гробљу Лешће.

Драгана Букумировић