Напредњачки стајлинг

Кажу да одело не чини човека, али Бранислав Недимовић је искусио како га је модни стил „пола хипстер – пола пољопривредник” избацио у врх пажње регионалне политике. На свечаном дочеку црногорског премијера Здравка Кривокапића Недимовић је дошао лежерно одевен, у избледелим фармерицама, што је изазвало бројне полемике о томе да ли је, тако стилизован, Недимовић послао политичку поруку званичног Београда званичној Подгорици.

На први поглед одговор је „да”, али ако су премијерка Ана Брнабић и шеф дипломатије Никола Селаковић били оправдано одсутни, а одлука о домаћину донесена стицајем околности у последњи час, онда ствари стоје нешто другачије. Многи министри, функционери нижег ранга, па чак и они који шетају од телевизије до телевизије од ране зоре, у пртљажнику својих аутомобила носе по неколико различитих кошуља, сакоа, кравата и ципела, сада је и ролка обавезна, као да су у покретном бутику. Њихова парола је: ништа нас не сме изненадити. Шеф социјалиста Ивица Дачић у гепеку носи и бежични микрофон. Никада се не зна када ће запевати.

Са Недимовићем је нешто другачији случај. Човек се не придржава протоколарног напредњачког дрес кода: сако, по могућности кариран, плус кошуља и кравата. Једноставно, антиимиџ је део његовог имиџа, а како је министар пољопривреде, тешко је да би се приближио сељацима на пољима и ливадама у лакованим ципелама. Међутим, Недимовић је истовремено и потпредседник владе, али га очигледно ни та ситница не мотивише да набаци личног стилисту који би му слагао одевне комбинације за званичне састанке или јавне наступе.

Како смо иначе склони забораву, нова српска и регионална антимодна икона је био први на листи Српске напредне странке на парламентарним изборима 2020. године, што је било делимично изненађење јер не припада делу СНС НБА лиге, па су га многи сматрали компромисним решењем које је у том тренутку помирило неколико супротстављених фракција унутар најјаче странке. Чак се шушкало да је могући премијер на кастингу за потенцијалног Вучићевог Медведева. Нема афере, прича се да је добороћудан, опуштен и пристојан, дакле, равничарски је кулер, што су биле идеалне особине да га Вучић постави за број један на изборној листи, са себи својственим маниром да међу својим људима тако повећа борбену готовост.

Вероватно министар пољопривреде до пре неки дан није био свестан колико одевни стил може утицати на креирање политичког имиџа. Драгољуб Мићуновић ми је једном приликом испричао како је с младим Зораном Ђинђићем требало да обиђе неколико забачених села и ојача демократе у дубокој провинцији. Ђинђић је тада имао минђушу у уху, носио је дугу косу, тако да га је Мићун одмах послао код брице, српског стилисте опште праксе. Подразумева се да је разбарушени Ђинђић минђушу скинуо сам. Да не дужим, Мићун је претпостављао да ће их мештани отерати моткама ако виде Ђинђића таквог. Остало је историја.

(Срђан Печеничић)

Предвиђајући распад Југославије, Александар Тијанић је узрок крвавог развода велике земље видео у – белим чарапама. Заштитни одевни знак водећих чланова ЦК СКЈ биле су беле чарапе, али довољно кратке да су, у седећем положају, показивали јавно радним људима и грађанима да не одлазе на депилацију. Била је то права модна катастрофа, уз црне ципеле и црна одела, марке ИМТ. Тијанић је био у праву: ако нису били у стању да среде себе, како ће тек уредити Југу.

Континуитету лошег одевања није одолео ни Слободан Милошевић иако је при избору чарапа успео да докаже да није далтониста. Ипак, није одолео белим кошуљама с тврдом крагном, довољно прозирним да би тело дисало у загушљивим салама где се митинговало и да би се јасно оцртавала мајица на трегере, познатија као трегерка. У таквом посткомунистичком амбијенту и евентуално ангажовање Арманија био би узалудан посао. У догађању народа и свему што је потом уследило престилизовани Слоба или неко други, сетите се Вука Драшковића или Воје Шешеља, био би прихваћен не само као модна већ и политичка диверзија. У таквом амбијенту континуитета одело је схватано као одевна ознака за ванредне прилике. Тек по знаку на реверу, флору или рузмарину препознавало се да ли носилац одлази на сахрану или на свадбу. Неко и на митинг.

Ако већ Недимовић не жели да одлази тако далеко у прошлост, може да скокне на југ и сети се бившег грчког премијера Алексиса Ципраса, који је кравату бацио у Егејско море. Представљајући се као вођа нове европске левице у беспрекорној белој кошуљи, који презире машну – симболично је приказујући и као омчу око врата – Ципрас се и раскопчан, ипак удавио. Морао је Немачкој редовно да враћа дугове.

Недимовић може да се осврне и око себе. Док обавља ту радњу, једног човека свакако не може избећи. Мислим на Вучића и његове ролке. Чак и ако прихватимо тезу да му се Синиша Мали попео на главу, убеђујући их да их носи – каже да му их је поклонио неколико комада – питам се да ли је Вучић, мењајући их из дана у дан, док се ванредно обраћа нацији, био свестан да ће постати и модна икона, нешто као Вучић Версаче. Или су за то заслужни опозициони лидери и медији који су се, поред толико догађаја који им промичу поред очију, залепили за његове ролке? Поклону се у зубе не гледа, тако да сада сваки напредњак купује ролку као резервни точак. Ако је не обуче, можда постане дисидент?

Али Србија је, каже традиција, клизав модни полигон за кицоше. Ко се, рецимо, сећа листопадног Ивана Ђурића? Вучић то разуме, па се често на „Инстаграму” појављује у неформалном издању. У дуксу с капуљачом, рецимо. Чудно је да то нису појаснили младим полазницима Академије за напредњаке, модернизованој верзији кумровачке обуке за младе кадрове владајуће странке. Сваки од тих јуноша не излази из одела, по правилу за број већем, иако су неки од њих тек дорасли до бријача.

Да закључим. Дипломатски модни инцидент усмерио је рефлекторе на помало заборављеног Бранислава Недимовића. Савет за њега (жиро рачун познат редакцији): нека не скида фармерке, осим кад спава. Уколико сада почне да носи одела, схватиће се да је на дочек црногорском премијеру дошао намерно обучен као војвођански каубој. Једна од опција је да у неком следећем балканском вестерну највише госте неће дочекивати као каскадер. Није немогуће!