Naprednjački stajling

Kažu da odelo ne čini čoveka, ali Branislav Nedimović je iskusio kako ga je modni stil „pola hipster – pola poljoprivrednik” izbacio u vrh pažnje regionalne politike. Na svečanom dočeku crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića Nedimović je došao ležerno odeven, u izbledelim farmericama, što je izazvalo brojne polemike o tome da li je, tako stilizovan, Nedimović poslao političku poruku zvaničnog Beograda zvaničnoj Podgorici.

Na prvi pogled odgovor je „da”, ali ako su premijerka Ana Brnabić i šef diplomatije Nikola Selaković bili opravdano odsutni, a odluka o domaćinu donesena sticajem okolnosti u poslednji čas, onda stvari stoje nešto drugačije. Mnogi ministri, funkcioneri nižeg ranga, pa čak i oni koji šetaju od televizije do televizije od rane zore, u prtljažniku svojih automobila nose po nekoliko različitih košulja, sakoa, kravata i cipela, sada je i rolka obavezna, kao da su u pokretnom butiku. Njihova parola je: ništa nas ne sme iznenaditi. Šef socijalista Ivica Dačić u gepeku nosi i bežični mikrofon. Nikada se ne zna kada će zapevati.

Sa Nedimovićem je nešto drugačiji slučaj. Čovek se ne pridržava protokolarnog naprednjačkog dres koda: sako, po mogućnosti kariran, plus košulja i kravata. Jednostavno, antiimidž je deo njegovog imidža, a kako je ministar poljoprivrede, teško je da bi se približio seljacima na poljima i livadama u lakovanim cipelama. Međutim, Nedimović je istovremeno i potpredsednik vlade, ali ga očigledno ni ta sitnica ne motiviše da nabaci ličnog stilistu koji bi mu slagao odevne kombinacije za zvanične sastanke ili javne nastupe.

Kako smo inače skloni zaboravu, nova srpska i regionalna antimodna ikona je bio prvi na listi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2020. godine, što je bilo delimično iznenađenje jer ne pripada delu SNS NBA lige, pa su ga mnogi smatrali kompromisnim rešenjem koje je u tom trenutku pomirilo nekoliko suprotstavljenih frakcija unutar najjače stranke. Čak se šuškalo da je mogući premijer na kastingu za potencijalnog Vučićevog Medvedeva. Nema afere, priča se da je doboroćudan, opušten i pristojan, dakle, ravničarski je kuler, što su bile idealne osobine da ga Vučić postavi za broj jedan na izbornoj listi, sa sebi svojstvenim manirom da među svojim ljudima tako poveća borbenu gotovost.

Verovatno ministar poljoprivrede do pre neki dan nije bio svestan koliko odevni stil može uticati na kreiranje političkog imidža. Dragoljub Mićunović mi je jednom prilikom ispričao kako je s mladim Zoranom Đinđićem trebalo da obiđe nekoliko zabačenih sela i ojača demokrate u dubokoj provinciji. Đinđić je tada imao minđušu u uhu, nosio je dugu kosu, tako da ga je Mićun odmah poslao kod brice, srpskog stiliste opšte prakse. Podrazumeva se da je razbarušeni Đinđić minđušu skinuo sam. Da ne dužim, Mićun je pretpostavljao da će ih meštani oterati motkama ako vide Đinđića takvog. Ostalo je istorija.

(Srđan Pečeničić)

Predviđajući raspad Jugoslavije, Aleksandar Tijanić je uzrok krvavog razvoda velike zemlje video u – belim čarapama. Zaštitni odevni znak vodećih članova CK SKJ bile su bele čarape, ali dovoljno kratke da su, u sedećem položaju, pokazivali javno radnim ljudima i građanima da ne odlaze na depilaciju. Bila je to prava modna katastrofa, uz crne cipele i crna odela, marke IMT. Tijanić je bio u pravu: ako nisu bili u stanju da srede sebe, kako će tek urediti Jugu.

Kontinuitetu lošeg odevanja nije odoleo ni Slobodan Milošević iako je pri izboru čarapa uspeo da dokaže da nije daltonista. Ipak, nije odoleo belim košuljama s tvrdom kragnom, dovoljno prozirnim da bi telo disalo u zagušljivim salama gde se mitingovalo i da bi se jasno ocrtavala majica na tregere, poznatija kao tregerka. U takvom postkomunističkom ambijentu i eventualno angažovanje Armanija bio bi uzaludan posao. U događanju naroda i svemu što je potom usledilo prestilizovani Sloba ili neko drugi, setite se Vuka Draškovića ili Voje Šešelja, bio bi prihvaćen ne samo kao modna već i politička diverzija. U takvom ambijentu kontinuiteta odelo je shvatano kao odevna oznaka za vanredne prilike. Tek po znaku na reveru, floru ili ruzmarinu prepoznavalo se da li nosilac odlazi na sahranu ili na svadbu. Neko i na miting.

Ako već Nedimović ne želi da odlazi tako daleko u prošlost, može da skokne na jug i seti se bivšeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, koji je kravatu bacio u Egejsko more. Predstavljajući se kao vođa nove evropske levice u besprekornoj beloj košulji, koji prezire mašnu – simbolično je prikazujući i kao omču oko vrata – Cipras se i raskopčan, ipak udavio. Morao je Nemačkoj redovno da vraća dugove.

Nedimović može da se osvrne i oko sebe. Dok obavlja tu radnju, jednog čoveka svakako ne može izbeći. Mislim na Vučića i njegove rolke. Čak i ako prihvatimo tezu da mu se Siniša Mali popeo na glavu, ubeđujući ih da ih nosi – kaže da mu ih je poklonio nekoliko komada – pitam se da li je Vučić, menjajući ih iz dana u dan, dok se vanredno obraća naciji, bio svestan da će postati i modna ikona, nešto kao Vučić Versače. Ili su za to zaslužni opozicioni lideri i mediji koji su se, pored toliko događaja koji im promiču pored očiju, zalepili za njegove rolke? Poklonu se u zube ne gleda, tako da sada svaki naprednjak kupuje rolku kao rezervni točak. Ako je ne obuče, možda postane disident?

Ali Srbija je, kaže tradicija, klizav modni poligon za kicoše. Ko se, recimo, seća listopadnog Ivana Đurića? Vučić to razume, pa se često na „Instagramu” pojavljuje u neformalnom izdanju. U duksu s kapuljačom, recimo. Čudno je da to nisu pojasnili mladim polaznicima Akademije za naprednjake, modernizovanoj verziji kumrovačke obuke za mlade kadrove vladajuće stranke. Svaki od tih junoša ne izlazi iz odela, po pravilu za broj većem, iako su neki od njih tek dorasli do brijača.

Da zaključim. Diplomatski modni incident usmerio je reflektore na pomalo zaboravljenog Branislava Nedimovića. Savet za njega (žiro račun poznat redakciji): neka ne skida farmerke, osim kad spava. Ukoliko sada počne da nosi odela, shvatiće se da je na doček crnogorskom premijeru došao namerno obučen kao vojvođanski kauboj. Jedna od opcija je da u nekom sledećem balkanskom vesternu najviše goste neće dočekivati kao kaskader. Nije nemoguće!