Паре кроје летовање

Скопље – Овогодишње туристичко лето у Македонији зачињено је политиком. На путу према Грчкој, главној годишњеодморској дестинацији Македонаца, стоји безброј баријера које произилазе из актуелног грчко-македонског спора око имена.

Управо због тога се медији и новинске агенције фокусирају на промет путника према Егеју, и у зависности од тачке посматрања, једни нагласак стављају на бојкот грчког приморја а други јадикују што њихови сународници и даље, као да се ништа не догађа, форсирају обале пешчаног Егеја.

Истина је међутим негде на средини. Они који имају пара и искуства са одмора проведених у Грчкој, не обазиру се много на клетве и примедбе о „губљењу националног поноса” и, као и свакога лета, средином јула похрле према Солуну и неком од многобројних одмаралишта на беломорској обали.

У покушају да се та чињеница забашури, форсирају се приче о невиђеној навали македонских туриста на албанско приморје, те да је та појава последица тоталног бојкота туристичких летовалишта у Грчкој. Према информацијама туристичких агенција и са граничних прелаза према Албанији, број туриста који улазе у земљу западног македонског суседа није већи него што је, у ово доба године, био лане.

Чињеница да је албански део Јадрана постао занимљив за туристе, те да је албанско приморје ближе а боравак јевтинији, грађани Македоније, масовније него раније на одмор одлазе у неко од албанских одмаралишта. На масовност ове године утиче навала Албанца из Македоније али и са Косова којих има у Драчу, Валони и Саранди, туристичким местима која се могу похвалити солидним смештајем, одличном услугом, и дугачким пешчаним плажама.

Македонци међутим и даље годишње одморе проводе на црногорском и хрватском приморју а није мали број оних којима су бугарско и турско приморје дражи. У скопским туристичким агенцијама кажу да је рано правити статистику о најпримамљивијим туристичким местима, али потврђују да је већ профилисан македонски туриста, односно да има подједнак интерес за ближе и јевтиније дестинације, али да не опада број оних који лето проводе у Египту или на неком од егзотичних острва средње Америке.

Није мали број оних који бораве у некој од српских бања, а расте интерес за сеоски туризам у Србији. Иван Путилин из скопске туристичке агенције „Феријал Кашиков” нам прича да се грађани не осврћу на тренутне политичке прилике у земљама у суседству, те да на одлуку о летовању утичу само финансијске могућности и лично искуство стечено током ранијих одмора. Путилин каже да је Охрид најбољи индикатор за процену туристичких кретања у Македонији. Уколико македонски грађани у јулу закрче охридске улице и плаже, туристички посленици у суседним земљама се не могу похвалити великим бројем туриста из Македоније. По овој логици, наставља Путили, Македонци и овога лета остају „код куће” јер су већ запоседнути сви капацитети у Струги, на Преспанском, Дојранском и Мавровском језеру у којима је смештај јевтинији, а нема ни „црногорског изума” о забрани уношења хране.

Занимљиво је да се на Охрид враћају холандски туристи, а овог лета охридске плаже су преплавили туристи из Украјине и Израела, који летњи одмор овде проводе групно.