Уторак, 18.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБЈАВЉЕНИ ПРВИ ПРИРУЧНИЦИ ЗА НАСТАВУ ПРЕДМЕТА ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

Пишем ћирилицом и чувам традицију

Публикације су резултат су сарадње просветних завода из Београда и Бањалуке и подршка наставницима да основцима приближе „идентитетске лекције” из српског језика, историје, географије, ликовног и музичког
(Фото ЗУОВ)

Збирке угледних школских примера, путоказа и подршке учитељима и наставницима ка достизању циљева предмета од посебног значаја за неговање културе српског народа и развијање националног идентитета најзад су објављене. Доступне су свим просветним радницима у онлајн формату на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). То су два приручника, намењена превасходно професорима разредне наставе, српског језика и књижевности, историје, географије, ликовне и музичке културе у основном образовању. Један је „Неговање културе српског народа и развијање националног идентитета” у издању београдског ЗУОВ-а, а други под називом „Очување националног идентитета у вриједности у контексту основног васпитања и образовања” у издању Републичког педагошког завода Републике Српске у Бањалуци. Обе публикације су плод сарадње поменутих просветних завода.

– Сврха ових приручника је пружање подршке наставницима који предају у основним школама да остваре оне циљеве и исходе из програма наставе и учења који се односе на теме од националног значаја, развиjање личног и националног идентитета, као и на подстицање интеркултуралне свести. Развијањем ових вредности у настави наставници ће помоћи ученицима да познавањем и поштовањем сопственог језика и културног наслеђа стекну поштовање према другим језицима и културама и развију толеранцију и отвореност за сваку различитост – указују у ЗУОВ-у.

У оба приручника дефинисано је седам заједничких тематских подручја: „Мој идентитет”, „Српски етнос”, „Српски језик”, „Доброчинство и завештање”, „Срби кроз историју и српски културни простор”, „Живот рода мог” и „Култура сећања и памћења”. Предложене теме представљају могућа полазишта, међусобно су повезане, прожимају се и надопуњују, а могу се и даље допуњавати и проширивати.

Имајући то у виду, како објашњавају у ЗУОВ-у, определили су се за тематско-интегративни приступ у реализацији наставних садржаја јер он брише границе међу предметима и прати нове програме наставе и учења. Тако утемељени приручници садрже и низ готових припрема за часове, као и смернице за планирање и остваривање предложених тема и садржаја.

– За седам тематских подручја развили смо шеснаест области учења, а за сваку од њих дефинисали јединствене теме, за сваки разред, које повезују предмете од посебног значаја за неговање културе српског народа и развијање националног идентитета. Теме су постављене развојно од првог до осмог разреда основног образовања, у складу с узрастом ученика, пружају низ могућих решења и добро полазиште за даље развијање предложених тема и садржаја – појашњено је већ на првим страницама приручника.

Примера ради, у оквиру тематског подручја „Мој идентитет” од почетног до последњег разреда осмолетке, за ћирилицу, као област учења, предложене теме су: „Пишем ћирилицом” за прваке, „Лепо писање ћирилице” за ђаке другог разреда, „Ћирилица, службено писмо” за трећаке, „Чувамо ћирилицу” у четвртом разреду. Даље, за петаке „Очување ћирилице данас”, за шестаке „Почеци развоја ћирилице, важни ћирилични споменици: Мирослављево јеванђеље”, за седмаке „Ресавска школа и прве штампане књиге на ћирилици” и за осмаке „Историјски развој ћирилице и њено очување у ери савремених технологија”. Или, рецимо, за тематско подручје „Српски етност” под окриљем целине о српском фолклору и обичајима, с првацима би се, по предлогу из приручника, говорило о српским дечјим народним бројалицама, док би осмаци учили о српском нематеријалном културном наслеђу на листи Унеска. Нема неважне теме у спектру понуђених полазишта у приручницима, а међу њима су и: породица као место чувања традиције, приче о доброчинству, животу и делу Светог Саве, споменици сећања, манастири и задужбине српских владара, знаменити српски писци и песници, уметници, научници...

У приручницима су истакнути и очекивани исходи, оно што ђаци умеју, разумеју и могу да објасне, на крају сваког разреда осмолетке, па и на крају основног образовања, захваљујући настави и учењу предмета од националног значаја. Неки од тих исхода су, рецимо, да мали матуранти умеју да наведу примере српске културне баштине на српском културном простору, објасне одраз историјских догађаја и појава у уметничким делима, покажу на карти монументалне споменике и повежу их с историјским контекстом, појасне утицај културне повезаности и сарадње међу српским ствараоцима у држави и иностранству на неговање културе и развијање националног идентитета. Од осмака се, такође, очекује да на завршетку основног осмогодишњег школовања за њих не буду непознанице: настанак, развој и значај употребе ћирилице као дела националног идентитета, да знају да наведу државе у којима је ћирилица службено писмо или је у употреби, као и државе у којима Срби живе у значајном броју и да опишу како они негују и чувају национални идентитет.

 

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Матић
Ћирилица је најлепше писмо. Могла би лако да се боље сачува када би се донело неколико једноставних прописа. Например, када би било обавезно да натпис фирме буде на ћирилици а да може да буде додат и латинични натпис, али да ћирилични не сме да буде мањим словима. То би свакако обесхрабрило оне који мисле да су бољи ако је назив фирме на енглеском.
nikola andric
Ne mogu da pisem cirilicom nemacki, engleski, francuski, itd. jezicima.
Коста
Али ти требју различите тастатуре за скоро сваки европски језик (енслески и холандски су изузеци)!
Коста
Заборавили сте да споменете чување праовписа и чишћење језика од НЕПОТРЕБНИХ туђица, а о турцизмима да не говоримо. Турцизми се доживљавају као СРПСКЕ! речи јер не постоје ни најосновније српско-словнеске речи за најосновније појмове, тако да свакодневни српски није могућ без турских израза. Ево само мали број тих примера: памук алат, занат, јастук, јорган, јоргован, таван, тава, бакар, мана, хајдук, челик, кеса, сандук, торба, табла, топ, башта, муштерија, чарапа, парче, шатор, итд. итд...
Коста
@miloš pavlov -- турцизми су срж ткз. "српског" језика за које нема домаћих речи! Настављам: боја, број, мајмун, џеп, тестера, чекић, будала, кашика, кичма, кавез, капак, дугме, чорба, барут, скела, каиш, ортак, марама, кирија, лепеза, шамар, јарак, нишан, див, маказе, џелат, галама, мираз, сокак, чаршав, ексер, душек, минђуша, кестен, бубрег, креч, авет, трампа, дуд, мердевине, боранија, балван, јавашлук, сурла, оклагија, сакат, фишек, чичак, ђем, бакрач, шуга, туткало, зембил, фитиљ, итд..
miloš pavlov
Kosta je u pravu .Netreba zaboraviti da u srpskom jeziku pored turskih ima i na stotine nemačkih reči .
Марко Латиновић
Нико не може спасити ћирилицу више од обичних Срба.
Милош Миленковић
Срби се стиде ћирилице. Руси, Бугари и Македонци поносно употребљавају ћирилицу, јер немају комплекс инфериорности.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.