Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OBJAVLjENI PRVI PRIRUČNICI ZA NASTAVU PREDMETA OD NACIONALNOG ZNAČAJA

Pišem ćirilicom i čuvam tradiciju

Publikacije su rezultat su saradnje prosvetnih zavoda iz Beograda i Banjaluke i podrška nastavnicima da osnovcima približe „identitetske lekcije” iz srpskog jezika, istorije, geografije, likovnog i muzičkog
(Фото ЗУОВ)

Zbirke uglednih školskih primera, putokaza i podrške učiteljima i nastavnicima ka dostizanju ciljeva predmeta od posebnog značaja za negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta najzad su objavljene. Dostupne su svim prosvetnim radnicima u onlajn formatu na sajtu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). To su dva priručnika, namenjena prevashodno profesorima razredne nastave, srpskog jezika i književnosti, istorije, geografije, likovne i muzičke kulture u osnovnom obrazovanju. Jedan je „Negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta” u izdanju beogradskog ZUOV-a, a drugi pod nazivom „Očuvanje nacionalnog identiteta u vrijednosti u kontekstu osnovnog vaspitanja i obrazovanja” u izdanju Republičkog pedagoškog zavoda Republike Srpske u Banjaluci. Obe publikacije su plod saradnje pomenutih prosvetnih zavoda.

– Svrha ovih priručnika je pružanje podrške nastavnicima koji predaju u osnovnim školama da ostvare one ciljeve i ishode iz programa nastave i učenja koji se odnose na teme od nacionalnog značaja, razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, kao i na podsticanje interkulturalne svesti. Razvijanjem ovih vrednosti u nastavi nastavnici će pomoći učenicima da poznavanjem i poštovanjem sopstvenog jezika i kulturnog nasleđa steknu poštovanje prema drugim jezicima i kulturama i razviju toleranciju i otvorenost za svaku različitost – ukazuju u ZUOV-u.

U oba priručnika definisano je sedam zajedničkih tematskih područja: „Moj identitet”, „Srpski etnos”, „Srpski jezik”, „Dobročinstvo i zaveštanje”, „Srbi kroz istoriju i srpski kulturni prostor”, „Život roda mog” i „Kultura sećanja i pamćenja”. Predložene teme predstavljaju moguća polazišta, međusobno su povezane, prožimaju se i nadopunjuju, a mogu se i dalje dopunjavati i proširivati.

Imajući to u vidu, kako objašnjavaju u ZUOV-u, opredelili su se za tematsko-integrativni pristup u realizaciji nastavnih sadržaja jer on briše granice među predmetima i prati nove programe nastave i učenja. Tako utemeljeni priručnici sadrže i niz gotovih priprema za časove, kao i smernice za planiranje i ostvarivanje predloženih tema i sadržaja.

– Za sedam tematskih područja razvili smo šesnaest oblasti učenja, a za svaku od njih definisali jedinstvene teme, za svaki razred, koje povezuju predmete od posebnog značaja za negovanje kulture srpskog naroda i razvijanje nacionalnog identiteta. Teme su postavljene razvojno od prvog do osmog razreda osnovnog obrazovanja, u skladu s uzrastom učenika, pružaju niz mogućih rešenja i dobro polazište za dalje razvijanje predloženih tema i sadržaja – pojašnjeno je već na prvim stranicama priručnika.

Primera radi, u okviru tematskog područja „Moj identitet” od početnog do poslednjeg razreda osmoletke, za ćirilicu, kao oblast učenja, predložene teme su: „Pišem ćirilicom” za prvake, „Lepo pisanje ćirilice” za đake drugog razreda, „Ćirilica, službeno pismo” za trećake, „Čuvamo ćirilicu” u četvrtom razredu. Dalje, za petake „Očuvanje ćirilice danas”, za šestake „Počeci razvoja ćirilice, važni ćirilični spomenici: Miroslavljevo jevanđelje”, za sedmake „Resavska škola i prve štampane knjige na ćirilici” i za osmake „Istorijski razvoj ćirilice i njeno očuvanje u eri savremenih tehnologija”. Ili, recimo, za tematsko područje „Srpski etnost” pod okriljem celine o srpskom folkloru i običajima, s prvacima bi se, po predlogu iz priručnika, govorilo o srpskim dečjim narodnim brojalicama, dok bi osmaci učili o srpskom nematerijalnom kulturnom nasleđu na listi Uneska. Nema nevažne teme u spektru ponuđenih polazišta u priručnicima, a među njima su i: porodica kao mesto čuvanja tradicije, priče o dobročinstvu, životu i delu Svetog Save, spomenici sećanja, manastiri i zadužbine srpskih vladara, znameniti srpski pisci i pesnici, umetnici, naučnici...

U priručnicima su istaknuti i očekivani ishodi, ono što đaci umeju, razumeju i mogu da objasne, na kraju svakog razreda osmoletke, pa i na kraju osnovnog obrazovanja, zahvaljujući nastavi i učenju predmeta od nacionalnog značaja. Neki od tih ishoda su, recimo, da mali maturanti umeju da navedu primere srpske kulturne baštine na srpskom kulturnom prostoru, objasne odraz istorijskih događaja i pojava u umetničkim delima, pokažu na karti monumentalne spomenike i povežu ih s istorijskim kontekstom, pojasne uticaj kulturne povezanosti i saradnje među srpskim stvaraocima u državi i inostranstvu na negovanje kulture i razvijanje nacionalnog identiteta. Od osmaka se, takođe, očekuje da na završetku osnovnog osmogodišnjeg školovanja za njih ne budu nepoznanice: nastanak, razvoj i značaj upotrebe ćirilice kao dela nacionalnog identiteta, da znaju da navedu države u kojima je ćirilica službeno pismo ili je u upotrebi, kao i države u kojima Srbi žive u značajnom broju i da opišu kako oni neguju i čuvaju nacionalni identitet.

 

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Матић
Ћирилица је најлепше писмо. Могла би лако да се боље сачува када би се донело неколико једноставних прописа. Например, када би било обавезно да натпис фирме буде на ћирилици а да може да буде додат и латинични натпис, али да ћирилични не сме да буде мањим словима. То би свакако обесхрабрило оне који мисле да су бољи ако је назив фирме на енглеском.
nikola andric
Ne mogu da pisem cirilicom nemacki, engleski, francuski, itd. jezicima.
Коста
Али ти требју различите тастатуре за скоро сваки европски језик (енслески и холандски су изузеци)!
Коста
Заборавили сте да споменете чување праовписа и чишћење језика од НЕПОТРЕБНИХ туђица, а о турцизмима да не говоримо. Турцизми се доживљавају као СРПСКЕ! речи јер не постоје ни најосновније српско-словнеске речи за најосновније појмове, тако да свакодневни српски није могућ без турских израза. Ево само мали број тих примера: памук алат, занат, јастук, јорган, јоргован, таван, тава, бакар, мана, хајдук, челик, кеса, сандук, торба, табла, топ, башта, муштерија, чарапа, парче, шатор, итд. итд...
Коста
@miloš pavlov -- турцизми су срж ткз. "српског" језика за које нема домаћих речи! Настављам: боја, број, мајмун, џеп, тестера, чекић, будала, кашика, кичма, кавез, капак, дугме, чорба, барут, скела, каиш, ортак, марама, кирија, лепеза, шамар, јарак, нишан, див, маказе, џелат, галама, мираз, сокак, чаршав, ексер, душек, минђуша, кестен, бубрег, креч, авет, трампа, дуд, мердевине, боранија, балван, јавашлук, сурла, оклагија, сакат, фишек, чичак, ђем, бакрач, шуга, туткало, зембил, фитиљ, итд..
miloš pavlov
Kosta je u pravu .Netreba zaboraviti da u srpskom jeziku pored turskih ima i na stotine nemačkih reči .
Марко Латиновић
Нико не може спасити ћирилицу више од обичних Срба.
Милош Миленковић
Срби се стиде ћирилице. Руси, Бугари и Македонци поносно употребљавају ћирилицу, јер немају комплекс инфериорности.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.