НЕОБАВЕШТЕНИ ПЕСИМИСТИ

Српски државни врх је оправдао дневнице и марљиво искористио кратко њујоршко време које је Београд и Приштину делило од директног сусрета да би саговорницима објаснили колико једнострани потези или наметнута решења могу да буду погубни, али све ми се чини да је то сизифовски посао.
Мада је неко рекао да су предвиђања сасвим у реду – под условом да се не односе на будућност – прихватам се ризика.

Предвиђам да никакви директни преговори око тога да ли Косово треба да буде држава или не – неће дати резултат. Нема тог дипломатског инжењеринга који би повезао Београд и Приштину.

Србија не може да се помири са одузимањем територије, јер је то у апсолутној супротности са колекцијом разних повеља које говоре о суверенитету и територијалном интегритету. Косовски Албанци неће прихватити понуђену варијанту "досад невиђене аутономије у историји" када у џепу држе независност коју су им обећали Американци.

То је све што су Београд и Приштина имали да понове преговарачком трију који се обавезао да слуша и да се уздржи од било каквих својих предлога. "Последњи покушај", како га називају на Западу, показао је да су ставови две стране толико удаљени да је оптимизам последња реч коју бих употребио. На снази је изрека да је оптимиста само необавештени песимиста.

Председник Борис Тадић је са говорнице УН поновио да је Србији независност Косова неприхватљива упозоравајући на "несагледиве последице" уколико дође до унилатералног проглашења независности када се преговори окончају у децембру. Београд се у петак надао правом почетку разговора о будућем статусу Косова.

И Приштина је потврдила оно што смо знали: да сматра да је питање статуса скинуто са дневног реда и да једино треба преговарати о уређењу будућих односа две независне државе. Претња једностраног проглашења независности 11. децембра није повучена.

Ништа од "конструктивног духа" на који су уочи састанка позивали шефови дипломатија Контакт групе. Изненађење би било да суштинских преговора има, не да их нема. Уосталом, тон ономе што се зову "преговори" дала је пажљиво пласираном изјавом уочи њиховог почетка државни секретар САД.

Када је Кондолиза Рајс изјавила да само независност Косова доноси стабилност Балкану, није саопштила ништа посебно ново. Џорџ В. Буш је исто то рекао у Тирани током летошње посете: "Америка верује да Косово треба да буде независно". Такав став је Војиславу Коштуници свакако у Њујорку пренео и подсекретар Николас Бернс.

Вашингтон је унапред обележио атмосферу нечега што би требало да буду преговори. Ситуација је закована. Не само зато што су Београд и Приштина таоци сопствене реторике, већ превасходно због ставова њихових моћнијих патрона, Русије, односно Сједињених Држава.

И док ни Американци ни Руси не мењају гард, кључно је понашање Европске уније која је и даље подељена. Шта ће Европљани урадити када гонг 10. децембра означи крај мисије тројке? Када, што је опште очекивање, и званично буде потврђено да после годину и по дана нема преговорног решења?

Да ли ће се Брисел приклонити Вашингтону где већ кажу да ће то бити тренутак у коме се треба помирити са чињеницом да су све дипломатске могућности исцрпљене и да је давање независности Косову једино решење, или ће прихватити аргумент Москве да је недостатак компромиса разлог више да преговори не смеју да буду орочени и да их треба наставити?

Светска дипломатија ће се, као змија ногу, клонити да текуће преговоре назове фијаском. Наставиће да апелује на две стране да изађу са "новим идејама". Тврдиће да све још није изгубљено, да добра воља међународних преговарача постоји, да треба наставити, да ово, да оно.

Чиста куповина времена Европској унији која је, разапета између отворено сукобљених Американаца и Руса, постала језичак на ваги али без јединственог става. Комесари Хавијер Солана и Оли Рен упорно понављају да тако даље не може.

ЕУ је против унилaтералних потеза, а у Бриселу упорно понављају да су за решење које би било печатирано новом резолуцијом Савета безбедности а не једностраном декларацијом независности. Колико је то могуће и шта је реална платформа европског консензуса о којој говори француски председник Николас Саркози:

"Најпре, мислим да је независност Косова неизбежна, не видим ко би могао да тврди другачије. Друго, апсолутно је неопходно да Европа по том питању остане јединствена... И треће, не смемо да у том процесу понизимо Русију", изјавио је Саркози. "И Србију", додао је након што му је неко дошапнуо, како је приметио Би-Би-Си.

Шеф британске дипломатије јасно наговештава да се Европа приклања идеји надгледане независности коју је давно промовисала Бела кућа а лансирао Марти Ахтисари. Није једини: "Ми имамо ставове који бране позицију Београда, али себи не можемо да допустимо да рушимо јединство Уније", рекао ми је ових дана амбасадор једне од оних чланица ЕУ које нису прикривале резерве према косовском "преседану".

Очито је да расте притисак Американаца који од Брисела очекују оно што зову "тешком одлуком", а то је сагласност са неком врстом косовске независности. С друге стране уједињених Европљана су Руси, с којима су у време осуде месопотамске инвазије и окупације били блиски, али су после тога ушли у фазу која се описује као међусобно најтежа од престанка хладног рата. Што због енергетике, што због приклањања америчкој оцени да је Владимир Путин ауторитарац који затире демократију.