Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Глобалне интернет платформе и демократија

У еко-систему дигиталног света и у мишоловци сатканој од технолошког прогреса и иновација изгледа да полако једемо „бесплатан сир’’ који нам се нуди
(Pixabay)

Глобалне интернет дигиталне платформе (ГИДП) чине окосницу глобалне информационе структуре. Интернет платформе као што су „Епл” (производња и продаја рачунара, плејера, рачунарског хардвера и софтвера), „Амазон” (електронска трговина, облак рачунарство, вештачка интелигенција), „Гугл” (претрага и рекламирање на интернету, електронска пошта), „Фејсбук” (онлајн друштвене мреже и сервис за друштвено умрежавање), „Твитер” (онајн интернет, друштвене мреже и микроблог услуге), „Мајкрософт” као технолошка подршка ГИДП (производња и продаја рачунарског софтвера, корисничке електронике и ПЦ). Те платформе су у центру глобалног система услуга. Такође чине и контролишу информациону структуру на којој се одвијају економски, социјални и политички процеси.

Глобалне интернет платформе имају огромну технолошку, економску и политичку моћ. На њих по вредности отпада више од половине технолошког сектора у САД. По тржишној капитализацији пет ГИДП  (без „Твитера”) заузима пет од шест водећих места у свету. Интересантна је еволуција  ГИДП-а. У раном периоду, како каже Б. Смит, председник „Мајкрософта”, „готово ниједна индустрија се није тако дуго развијала без регулативе као дигитална индустрија”. Свима је изгледало да је ширење тада поузданих информација преко тих платформи снажан подстрек за успон демократије. Али јачањем те платформе су напустиле изворне функције информисања. Драстичан  пример је случај Д. Трампа када му је „Твитер” при крају мандата укинуо налог  на тој мрежи. Укидање тог налога  је показало колико далеко те платформе могу ићи у усмеравању политичких процеса. И колико технолошки успон ГИДП-а и тржишна структура на тој основи утичу на економску и социјалну структуру друштва, на друштвену динамику, политичке процесе и на кршење начела демократије.

Дигитални еко-систем у коме делује ГИДП укључује прикупљање различитих података, садржаја и информација на различите начине и за различите циљеве. Он такође укључује коришћење софистицираних алгоритама (уз помоћ вештачке интелигенције) да се те информације и подаци (нпр. о понашању појединаца и група)  мере, анализирају, приређују  и продају разним субјектима, а нарочито оглашивачима. На бази анализе тих података и садржаја, уз компјутерску анимацију и коришћење одговарајућих алгоритама, ГИДП може да утиче на понашање и на модификацију понашања појединаца и група не само као потрошача или корисника услуга већ да утичу на њихово понашање у социјалним и политичким процесима. Подаци и садржај које ГИДП има о нама омогућује им да манипулише нама, а да ми тога уопште нисмо свесни. ГИДП филтрира те податке и информације, па тако приређене информације могу некога фаворизовати или оштетити  у изборном или неком другом процесу. Укратко, ради се о инструментализацији људског понашања у интересу ГИДП-а, оглашивача и других структура. Бизнис-модел и профит ГИДП-а зависи од броја оних који користе њихове садржаје и податке, као и од времена које корисници проводе на друштвеним мрежама.

С обзиром на монопол и на понашање ГИДП-а, тражи се излаз у САД и ЕУ да се колико је могуће ублаже злоупотребе  монополског положаја ГИДП-а. Међутим, проблем је у томе што продаја разних садржаја, информација и података није исто што и продаја нафте или челика, како каже П. Ромер (Нобел за економију 2018). Када је реч о монополу ГИДП-а, парадокс је у томе да што су те платформе веће, мања је цена њихових услуга или да су оне бесплатне због „ефеката мреже’’. Зашто да се економски спутава ГИДП ако ће то повећати цену њихових услуга или успорити процес технолошких иновација?

Постоји више предлога како да се избегну негативне последице монополског понашања ГИДП-а. Од  бројних предлога узећемо само три.  Један  иде за тим да се  те ГИДП разбију на мање делове или да се третирају као јавне компаније  (Е. Ворен, сенаторка у САД и други). Други је да се нађе технолошко решење за негативно понашање ГИДП-а путем „middleware-a’’ (посредничког софтвера или слоја), односно уградње алгоритма у платформе ГИДП-а који би филтрирали или помогли у приређивању садржаја тих ГИДП-а или упозоравали на негативне садржаје у њиховим платформама. Могуће је  и формирање  посебних компанија које би вршиле функцију посредника између ГИДП-а и корисника њихових услуга (Ф. Фукујама и још пет аутора). П. Ромер сматра да би адекватно и прогресивно опорезивање прихода и доходака ГИДП могло помоћи да се ублаже аномалије и злоупотребе ГИДП-а у дигиталном екосистему.

Како год да се узме, то би захтевало обимну регулацију од стране државе путем  регулаторних тела. Међутим, нису ли те ГИДП сувише велике да би биле регулисане? Знамо снагу лобирања у коридорима моћи у економским и политичким институцијама САД (П. Кругман). Тај процес регулације би могао трајати годинама и то у време када су технолошке промене брже и дубље од могућности друштва да их сагледа и регулише. Још је већи проблем у томе што ГИДП и држава нису на страни појединаца и њихових суштинских права. Никад не смемо занемарити класну природу државе. Ш. Зубоф је с правом  назвала своју књигу „Надзорни капитализам”’  због понашања ГИДП-а  и државе. Или како каже М. Вестерхунд  „Јавно и приватно надзирање су делови истог проблема” где обе стране користе сличне методе у надзирању, контроли и инструментализацији појединаца и друштвених група. С тим, што је то надзирање од стране државе некада неопходно (пандемије, ковид 19, тероризам и сл).

У еко-систему дигиталног света и у мишоловци сатканој од технолошког прогреса и иновација  изгледа да полако једемо „бесплатан сир’’ који нам се нуди. Ш. Зубоф  је с правом забринута због „инвазије машина на људско биће’’ где ће се релативизовати значај демократије. К. Маркс је био велики оптимиста када је мислио да ће свака генерација наћи решења за изазове са којима се суочава. Али, можда је стално и поново сизифовско освајање демократије и слободе једнако вредно као и сама слобода.

Доктор економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Odkud iluzija da je u demokracijma sve moguce?
Земунац
Како зауздати мултинационалну компанију, која моделује државне апарате уместо да је обратно? Изгледа да се мало много касни у свему томе. Када пустите чудовиште у свет тешко му је ставити брњицу. Док се не стави уједаће све који се нађу на путу. Данас Трамп, сутра ко зна који други, а о ''ситној боранији'' и да не причам, јер су они већ довољно залуђени. Демократија, шта то беше?
Kontrola društvenog ponašanja
Pohvale autoru za temu i tekst. "Ukinut nalog" na druš. mreži je mekan izraz za cenzuru ili "spaljivanje knjiga" gde vlasnici GIDP uzimaju sebi za pravo da odlučuju šta je "istina" i šta i ko je "korisan" za zajednicu, a šta i koga treba iskoreniti. Opsceni, horor i vulgarni sadržaji su dobrodošli. Pluralizam mišljenja je zabranjen, nastupa jednoumlje informacija iz nekoliko izvora. Privatni podaci i poverljive prepiske više nisu tajna. Čovek postaje sirovina [human resource] za modelovanje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.