Историја и занимљивости

„Обичан зглобни аутобус”, наивно би помислио пролазник кад би угледао ово „Ластино” возило паркирано испред Старог двора или док језди улицама нашег града. Путници не прекраћују време тако што читају новине или зуре у паметне телефоне. А посебно се радују ако се због саобраћајне гужве одужи вожња јер то значи да ће чути још неку занимљиву причу. Која зграда ће бити највиша у Београду, а неће имати „баксузни” тринаести спрат? Шта повезује Прокоп и Савски амфитеатар? Зашто је новобеоградски „бувљак” много више од пијаце и успомена на оно „само да се не понови” време? Ове и друге приче слушају посетиоци из унутрашњости и иностранства, али и Београђани који се отисну у панорамски обилазак Београда аутобусом.

Полазна станица је код Старог двора. Кад водич пожели добродошлицу и каже понешто о парламентарним здањима са леве и десне стране улице, следи упознавање с најдужом улицом у главном граду – Булеваром краља Александра. Нижу се Пионирски или „дворски” парк, Улица Кнеза Милоша, разорене зграде Генералштаба Војске Југославије и савезног МУП-а као подсетник на НАТО агресију на нашу земљу 1999. године, „Мостар” и прича о некадашњој Београдској индустрији пива, упознавање с главном железничком станицом у Прокопу.

– Са Прокопа се ископавала земља и насипала се у Савски амфитеатар – прича туристички водич Зоран Миладиновић. Кућа цвећа, прича о Титу и Јованки Броз, Партизанов стадион, Аутокоманда, успон уз врачарско брдо и подсећање да је у данашњем Карађорђевом парку 1806. године био војни камп, што значи да је ово место некада било далеко ван града, поглед на Храм Светог Саве... Аутобус се спушта ка Славији, иде све спорије и спорије, а онда се заглављује у колони возила. Најмлађи пролазници, угледавши зглобни аутобус, машу нам, смеју се и покушавају да сакрију од погледа. Саобраћајна гужва је прилика да водич упозна посетиоце с још неким историјским чињеницама о главном граду наше земље, али и занимљивостима. Колона се покреће, нервозни возачи притискају сирене, аутобус језди Улицом краља Милана, путници извијају вратове како би боље видели здање у ком се налази канцеларија председника Србије, следи сусрет са Спомеником кнезу Михаилу и напомена да је ово омиљено састајалиште које Београђани колоквијално зову „код коња”. Студентски трг, улице Васе Чарапића, Краља Петра, у којој се налазе аристократска здања зато што је ова улица некада била „главна”.

– Налазимо се на самом крају шумадијског хрида и оно што се види преко пута, то јест са Калемегдана, зове се Панонска низија – прича водич.

Српски „Пентагон”, новобеоградски блокови и бувља пијаца сањају са оне стране реке.

–„Палата „Србија” некада је била Палата Федерације, а често је зову српски „Пентагон” зато што се у њој налази део безбедносних структура – објашњава водич и у причу о Новом Београду уводи блокове, „Генекс” кулу, бомбардовање кинеске амбасаде 1999. године и здање Кинеског културног центра. Тржни центар под ведрим небом, чувени „бувљак”, прича водич, становнике престонице подсећа на санкције, ратове и све недаће „веселих деведесетих”.

Мост на Ади отвара кратко поглавље приче о „београдском мору” и пошто смо преживели гужву на Сајму, сусрећемо се с најмлађим делом престонице – Београдом на води. Будућа највиша зграда налази се управо овде, истиче Миладиновић, и показује Кулу „Београд”, у којој неће постојати нумерички 13. спрат јер се овај број традиционално сматра баксузним. Аутобус стиже на Трг Николе Пашића, испред Старог двора, што означава крај панорамске вожње градом, која је трајала 90 минута и у коју је стало много прича.

У авантуру панорамског разгледања града путници се могу отиснути у току зимских и летњих месеци. Цена појединачне карте износи 800, за децу до 14 година је 500 динара. Карта за групе од 10 до 20 особа кошта 400, а за оне са 20 до 30 људи је 50 динара мање. Млађи од 26 година и старији од 65 година плаћају туру 600 динара. О занимљивостима града путници слушају на српском и енглеском језику, а у плану је да се уведе превод на осам светских језика.