Судови штите послодавце

Сваког дана, шесту годину заредом, Београђанин Р. П. чека посао код Вуковог споменика у Булевару краља Александра. Овај тридестосмогодишњак само је један од такозваних вуковаца, људи који долазе из свих крајева Србије трбухом за крухом у метрополу не би ли ућарили коју дневницу од 25 евра на престоничким градилиштима. Наш саговорник је срећом избегао повреде на раду, иако је обишао, каже, готово све београдске грађевинске парцеле. Не спори да је здравље на првом месту, али у ранцу носи само радно одело. Шлем, рукавице, појас, цокуле са тврдим ђоном и металном капицом добио је само док је радио на изградњи највећег тржног центра у Србији.

– Ред, дисциплину и одговорност послодавца, када је у питању рад на грађевини, доживео сам једино у „Делти”. Градилиште је било обезбеђено, знало се где су мокри чвор, заштитна опрема, алат, материјали. Када сам тамо први пут крочио предочили су ми све ризике на послу за који сам био задужен. Обавили су и алко-тест, а ко није пристао одлетео је са градилишта. Заштитну опрему чак ни мајстори и физикалци, стално запослени, не носе, а већину послодаваца то се и не тиче – објашњава наш саговорник.

Да је он у праву може се уверити свако ко прође поред било којег градилишта у граду. Она су обично оивичена пластичном оградом. Неимари висе на скелама, обрађују фасаду, преносе даске и цигле или раде на мешалицама у мајицама и радним панталонама, патикама и без рукавица.

Ако се узме у обзир да ова делатност спада у најризичније и да је од укупног броја повреда на раду грађевина у самом врху, онда не чуди што је седам смртних повреда било у првој половини ове године. У прошлом месецу за седам дана настрадала су само у Београду тројица радника, од којих је један погинуо. Срце Богоја П. у седмој деценији живота није издржало на јунској жези, па је после инфаркта пао са висине од 25 метара. Драган П. тешко је повређен зато што се нико није потрудио да провери да ли је конопац о којем виси корпа за пренос шута довољно јак да издржи терет материјала и радника, а Трајко Т. запослен на црно, оклизнуо се са висине од три метра и завршио на земљи. Ове недеље степенице испред Београђанке откинуле су руку Митру Ј. док их је поправљао, а на другом крају града Милету Д. затрпала је земља док је поправљао канализациону цев.

(/slika2)Прописи о заштити на раду садржани су у Закону о безбедности и здравља на раду из 2005. године у коме су прецизиране мере опреза, али и обавезе и права послодаваца и запослених. Правила постоје, али се не примењују у пракси, каже Радован Ристановић, директор Инспектората за рад Министарства рада и социјалне политике.

– Примена закона је у повоју. У пракси, многи послодавци нису упознати са његовим одредбама и не спроводе их како из незнања тако и због тога што сматрају да мере заштите и безбедности представљају само трошак. Пропусте углавном уочавамо код малих и средњих предузећа. Светлих примера има и то су већином компаније са страним капиталом које воде рачуна о својим радницима – истиче Ристановић.

Најчешћи узроци повређивања су неношење опреме за личну заштиту, неоспособљеност запослених за безбедан рад, рад на необезбеђеној висини и ископима и непрописно монтираним скелама, нестручност и непажња запослених. 

– Повреде се обично дешавају у првом сату или пред крај радног времена и најучесталије су код запослених између 36 и 55 година. Највише страдају руке, ноге, делови кичменог стуба, глава. У 80 одсто случајева тешка повреда повлачи и инвалидитет – каже Ристановић и додаје да је законско право сваког запосленог да одбије да обавља посао ако установи да је средство којим се служи неисправно.

Није тајна да је кривац за незгоде и алкохол. Милисав Павловић, директор грађевинског предузећа „Техникум плус”, каже да је склоност ка овом пороку највеће зло на градилишту.

 – Два врхунска тесара сам отпустио јер су пили на радном месту. Тешка срца сам донео такву одлуку, али морао сам како бих заштитио не само њих него и друге мајсторе. Пиће тражи друштво и плашио сам се да то не узме маха. Два пива, рад на скели по екстремно високим температурама и ето белаја – вели Павловић.

У ситуацијама када дође до повређивања послодавац је дужан према Закону о безбедности и здравља на раду да најкасније у року од 24 часа од настанка, сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду пријави инспекцији рада и Министарству унутрашњих послова. Он затим доставља повређеном извештај о повреди као и надлежнима за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање на основу чега повређени има право на накнаду зараде у висини од 100 одсто за време одсуства са посла. Ако инспектор рада утврди да је повреда настала зато што послодавац није применио мере из области безбедности и здравља на раду, Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО) има право да од послодавца захтева накнаду штете за трошкове лечења настрадалог и трошкове накнаде зараде због спречености за обављање посла које иду на терет РЗЗО. Ова процедура односи се на особе које имају заснован радни однос. Да ли су и под каквим условима заштићени радници „на црно”, објашњава Вера Божић-Трефалт, директор Управе за безбедност и здравље на раду Министарства рада и социјалне политике.

– По правном или било ком другом основу, ако се лице повреди може да оствари иста права и обавезе као и запослени захваљујући Закону о безбедности и здравља на раду. Особа која ради „на црно” независно од природе посла (бере малине, ради на грађевини), требало би, ако послодавац не пријави повреду инспекцији рада, да то сама уради. Инспекција рада захтева од послодавца да поступи у складу са Законом о раду у смислу регулисања радно-правног статуса таквог лица, да би повређени који је радио „на црно” остварио права као да је у радном односу – наглашава Вера Божић-Трефалт и додаје да Закон о раду не прописује казне за лица која раде „на црно”.

Бројни су радници који повреде не пријављују већ се нагоде са запосленима око накнаде штете.

Ни најстарији читаоци новина не памте да је неки послодавац осуђен на затворску казну због тога што је његов радник погинуо на грађевини. Тога се, додуше, не сећа ни Вера Божић-Трефалт, која се бави том тематиком.

Као један од начина да се стане на крај несавесним послодавцима јесу новчане казне које су за правна лица, у зависности од врсте прекршаја, од 800.000 до 1.000.000 динара.