Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златни бор се из природе преселио у насеља

Последње стабло златног бора, на обронцима Муртенице у селу Негбина, страдало је под теретом снега и налетима ветра. Тако да сада постоје само калеми овог четинара, каже Жарко Пантовић из ЈП „Србијашуме”, Шумска управа Златибора
(Фото Приватна архива/Ж. Пантовић)

Златибор. – Какав је онај „дивљи Златибор”, суровији део благотворне планине, добро зна Жарко Пантовић. Прокрстарио га је уздуж и попреко радећи две деценије у ЈП „Србијашуме”, у Шумској управи Златибора. Терен и удаљени предели су му посао, природа, стални изазов, а та комбинација је, како каже, искра из које произилази задовољство. Отуда и његов занимљив профил на „Инстаграму” под називом „Дивљи Златибор”.

– У мојој реалности оживљава стара поука: ради посао који волиш и нећеш радити ниједан дан у животу – вели овај Златиборац, задовољан својим животним позивом. Његова радна обавеза је да прати недозвољене активности у природи и води рачуна о очувању природних вредности. А тога што вреди у изобиљу је на подручју Парка природе „Златибор”.

Овај човек планине каже да је готово сваки њен педаљ упознао. Али није све овде доступно: мада се Златибор доживљава као питом предео, постоје делови који због неприступачности још нису довољно истражени.

– Златибор је подручје јединствених вредности, пејзажа, пашњака, столетних борова... Део најлепши за мене је кањон потока Крвавац, у селу Стубло, где се може срести прилично заштићених биљних и животињских врста. На овој планини расте око 1.150 врста биљака: од лековитих издвајам траву иву, мајчину душицу, хајдучку траву и линцуру, од шумског воћа дивљу купину, боровницу, дивљу јагоду и брекињу. Што се гљива тиче, у овом периоду ту су вргањи, сунчаница, рујница, ливадски шампињон – наводи наш саговорник.

Апаратом бележи упечатљиве пределе и ретке призоре Златибора

Стабло златног бора, расло подаље од путева и погледа, од давнина је симбол Златибора. Има ли га још овде у природном станишту, питамо Жарка:

– Последње стабло златног бора, на обронцима Муртенице у селу Негбина, страдало је под теретом снега и налетима ветра. Тако да сада постоје само калеми овог четинара који се могу наћи у насељеним местима, али у природном станишту више не. На пример, у ближој околини има калемљеног златног бора испред здања Туристичке организације на Златибору, као и пред библиотеком у Чајетини. Људи често пролазе поред њих, на оку су им, а они тога нису ни свесни – одговара овај природњак, описујући и разноврсни свет дивљачи у Парку природе „Златибор”:

– Овде обитавају 154 врсте птица, као и ретки сисари. Крећући се по шумама Златибора имао сам прилику да видим вука, медведа, видру, куну, јазавца, дивљу мачку... Однедавно је ово подручје богатије и јеленима, захваљујући обављеној реинтродукцији. Неретко ме људи питају о медведима на Златибору. Објасним да их има од 10 до 15 чија је овде пролазна станица, њихов мониторинг вршимо у сарадњи са Биолошким факултетом из Београда и Ловачким удружењем из Чајетине. До сада смо обележили два медведа, са чијих огрлица добијамо податке о њиховом кретању и начину живота.

Жарку је, као и очувана природа, на срцу и фотографија. Апаратом бележи упечатљиве пределе и ретке призоре Златибора у свим годишњим добима, његов инстаграм профил права је ризница таквих фото-записа. А за многе посетиоце „златне планине” има савет како да уживају у овој лепоти:

– У оквиру Парка природе „Златибор”, 20 је маркираних планинских стаза чији се електронски прикази (тзв. трекови) могу наћи на сајту Планинарског савеза Србије. Стазе су лаке и средње тешке категорије, свима мање-више приступачне. Вреди овуда проћи, ненарушену природу доживети – казује нам познавалац „дивљег Златибора”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milenko pekić
Kamo sreće da je u Srbiji više zaaljubljenika i znalaca prirode poput g. ŽARKA!!!!????

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.