Златни бор се из природе преселио у насеља

Златибор. – Какав је онај „дивљи Златибор”, суровији део благотворне планине, добро зна Жарко Пантовић. Прокрстарио га је уздуж и попреко радећи две деценије у ЈП „Србијашуме”, у Шумској управи Златибора. Терен и удаљени предели су му посао, природа, стални изазов, а та комбинација је, како каже, искра из које произилази задовољство. Отуда и његов занимљив профил на „Инстаграму” под називом „Дивљи Златибор”.

– У мојој реалности оживљава стара поука: ради посао који волиш и нећеш радити ниједан дан у животу – вели овај Златиборац, задовољан својим животним позивом. Његова радна обавеза је да прати недозвољене активности у природи и води рачуна о очувању природних вредности. А тога што вреди у изобиљу је на подручју Парка природе „Златибор”.

Овај човек планине каже да је готово сваки њен педаљ упознао. Али није све овде доступно: мада се Златибор доживљава као питом предео, постоје делови који због неприступачности још нису довољно истражени.

– Златибор је подручје јединствених вредности, пејзажа, пашњака, столетних борова... Део најлепши за мене је кањон потока Крвавац, у селу Стубло, где се може срести прилично заштићених биљних и животињских врста. На овој планини расте око 1.150 врста биљака: од лековитих издвајам траву иву, мајчину душицу, хајдучку траву и линцуру, од шумског воћа дивљу купину, боровницу, дивљу јагоду и брекињу. Што се гљива тиче, у овом периоду ту су вргањи, сунчаница, рујница, ливадски шампињон – наводи наш саговорник.

Стабло златног бора, расло подаље од путева и погледа, од давнина је симбол Златибора. Има ли га још овде у природном станишту, питамо Жарка:

– Последње стабло златног бора, на обронцима Муртенице у селу Негбина, страдало је под теретом снега и налетима ветра. Тако да сада постоје само калеми овог четинара који се могу наћи у насељеним местима, али у природном станишту више не. На пример, у ближој околини има калемљеног златног бора испред здања Туристичке организације на Златибору, као и пред библиотеком у Чајетини. Људи често пролазе поред њих, на оку су им, а они тога нису ни свесни – одговара овај природњак, описујући и разноврсни свет дивљачи у Парку природе „Златибор”:

– Овде обитавају 154 врсте птица, као и ретки сисари. Крећући се по шумама Златибора имао сам прилику да видим вука, медведа, видру, куну, јазавца, дивљу мачку... Однедавно је ово подручје богатије и јеленима, захваљујући обављеној реинтродукцији. Неретко ме људи питају о медведима на Златибору. Објасним да их има од 10 до 15 чија је овде пролазна станица, њихов мониторинг вршимо у сарадњи са Биолошким факултетом из Београда и Ловачким удружењем из Чајетине. До сада смо обележили два медведа, са чијих огрлица добијамо податке о њиховом кретању и начину живота.

Жарку је, као и очувана природа, на срцу и фотографија. Апаратом бележи упечатљиве пределе и ретке призоре Златибора у свим годишњим добима, његов инстаграм профил права је ризница таквих фото-записа. А за многе посетиоце „златне планине” има савет како да уживају у овој лепоти:

– У оквиру Парка природе „Златибор”, 20 је маркираних планинских стаза чији се електронски прикази (тзв. трекови) могу наћи на сајту Планинарског савеза Србије. Стазе су лаке и средње тешке категорије, свима мање-више приступачне. Вреди овуда проћи, ненарушену природу доживети – казује нам познавалац „дивљег Златибора”.