Зелени град још у плановима

Београд се одавно сврстава у светске престонице с најзагађенијим ваздухом. Истовремено, бројна грађанска удружења непрестано указују на систематско уништавање животне средине, прљање река и потока, затрпавање отпадом ретких преосталих градских зелених оаза и неконтролисано спаљивање секундарних сировина. Упркос бројним поднетим кривичним пријавама, осим ретких изузетака, практично нико није означен као кривац за конкретне еколошке инциденте. Па ипак, у својој најновијој изјави, градоначелник Зоран Радојичић тврди да град „озбиљно и одговорно приступа решавању еколошких питања и побољшању квалитета живота грађана у овој области”.

У прилог својој тези, Радојичић наводи да су за заштиту животне средине из буџета издвојена знатна средства, много већа него далеке 2013. године.

– Опредељена средства за 2013. годину била су нешто виша од 370 милиона динара, док је у 2020. години било опредељено близу милијарду и 50 милиона динара. Ова средства опредељена су за пројекте, програме и активности у области заштите животне средине и осигуравају одрживост целог система заштите животне средине у Београду ‒ рекао је градоначелник, а пренео Беоинфо.

Градоначелник се слаже да је право грађана на здраву животну средину приоритет градских власти које преко Секретаријата за заштиту животне средине спроводе бројне активности у циљу њеног унапређења, кроз планирање и доношење стратешких докумената и акционих планова.

А које су то активности и који су то стратешки документи?

Пре свега, то су Програм заштите животне средине, План квалитета ваздуха, Појединачни програми за праћење стања квалитета чинилаца животне средине, као што су ваздух, вода, бука, земљиште и радиоактивност.

– Свакако не смемо заборавити и закључен Уговор о јавно-приватном партнерству у пружању услуге третмана и одлагања комуналног отпада, изградњу сепаратних система за прихватање и пречишћавање комуналних отпадних вода у заштићеном природном добру „Авала”, чиме је заштићено седам извора на Авали. Данас Београд има и више од 50 заштићених природних добара, попут Бајфордове шуме, Великог ратног острва, Авале, Космаја, Миљаковачке шуме, Липовичке шуме, Кошутњака, Топчидерског парка и Звездарске шуме. Желимо да Београд буде један од најлепших зелених градова у Европи. Зато смо и израдили Акциони план за одрживе изворе енергије и климу (СЕЦАП), Акциони план за зелени град (ГЦАП) и Студију очувања природних шумских екосистема и њихове рестаурације у приобаљу Саве и Дунава ‒ изјавио је Радојичић.

Када је реч о квалитету ваздуха, по чему се наш град сврстава у најзагађеније метрополе на земаљској кугли, градоначелник сматра да је велики напредак направљен на пољу стратешког планирања побољшања квалитета ваздуха за наредних 10 година, те да је набавком нових мерних станица омогућено проширење локалне мреже мониторинга квалитета ваздуха с решењима за предикцију загађења.

– У циљу унапређења квалитета ваздуха и животне средине у Београду, а имајући у виду чињеницу да у урбаној зони града постоји велики број котларница које раде неефикасно, користећи еколошки неповољна горива, град је преко ресорног секретаријата 2012. године започео реализацију Програма гашења котларница. У претходном периоду одрађено је гашење котларница и прикључење на дистрибутивни систем природног гаса или на систем даљинског грејања у скоро 20 основних и средњих школа и неколико вртића ‒ рекао је Радојичић.

Није, наравно, градоначелник пропустио да дода како је доста урађено и на такозваном унапређењу мобилности у граду ‒ а ту се пре свега мисли на изградњу метроа, али и повећање броја бициклистичких стаза. Ипак, можемо да се сложимо да су оба пројекта и даље део неке будућности јер метро нећемо још дуго добити, а бициклистичке стазе и нису баш прекриле Београд као што је неко можда очекивао.

Набројао је још сијасет „пројеката” који ће једног дана наш град учинити здравијим ‒ између осталог и набавку електробуса и аутобуса на гас. Ипак, док све то не буде реализовано, ми ћемо се и даље гушити нездравим ваздухом и шетати се поред дивљих депонија и загађених река, језера и потока. Дугорочни планови за решавање ових проблема су добродошли, али због здравља народа потребно је деловати одмах.

Отров из шуме

Један од проблема који годинама мучи становнике Чукаричке падине, али и не само њих, јесте илегално спаљивање секундарних сировина у оближњој шумици. Један од активиста „Иницијативе за здраву и безбедну Чукаричку падину” прошле седмице снимио је екипу која је обављала овај прљав посао. Прописи предвиђају да би, када уоче неког ко овако загађује ваздух, грађани требало да алармирају комуналну милицију, позивањем Беоком сервиса на бројеве 0800/110011 или 011/3090007. Уз то, грађани могу да се жале и ватрогасној служби, односно Управи за ванредне ситуације у Београду, али и Секретаријату за инспекцијске послове.