Све више мртвих лабудова
Број откривених мртвих лабудова на левој обали Дунава попео се у последња четири дана на 25. Шта је узрок угинућа још се не зна, али многи сматрају да је на реду други талас птичјег грипа који је на простору Бељарице и Земунског кеја откривен пре четрдесетак дана.
– У каналу Визељ код Ковилова пре пет дана пронађен је један мртав лабуд, а по један леш лабуда откривен је у Борчи, у близини старе Цркве Светог Николе и у Улици Небојше Поповића. У Бељарици, где је пре десетак дана пронађено 20 мртвих птица, сада су у близини обале, откривена само два угинула лабуда. Да ли их има још то не знамо јер је претходних дана у каналима надошла вода – каже Зоран Јанковић, из Удружења „Еко-Панчевачки рит”.
Птичји грип се не преноси са оболелих и заражених птица на људе, али може да изазове велику економску штету уколико се са дивљих птица пренесе на домаћу живину
Угинули лабуд пронађену каналу Визељ, како каже, био је изузетно крупан.
– И остали примерци нису били мали па нам се чини да овај вирус птичјег грипа напада оне најбоље јединке у оквиру своје врсте – каже Јанковић.
Он истиче да је све угинуле лабудове до којих се могло прићи уклонила „Ветерина Београд”.
На њивама иза Падинске Скеле пре два дана нађени су мртви два јастреба и сова, али узрок њиховог страдања још није познат. Да ли су угинули од тровања, птичјег грипа или због налетања на струјне каблове биће познато након анализа лешева.
Пре тачно месец дана двадесетак угинулих лабудова пронађено је на четири локације у дунавским каналима – Јојкићевом дунавцу, Кишвари, Визељу, у Бељарици и на Земунском кеју.
Тада су после урађених анализа из Управе за ветерину рекли да су лабудови у Земуну, Борчи и у Ковилову били заражени вирусом птичјег грипа подтип H5N8. Овај сој високо је патоген али искључиво за птице. Највише од њега оболевају дивље птице са воде – лабудови, патке, гуске, затим препелице, голубови…
Авијарна инфлуенца, како кажу у Управи за ветерину, изазвана вирусом подтипа H5N8, није зооноза, односно не преноси се са оболелих и заражених птица на људе, али може изазвати веома велике економске штете уколико се са дивљих птица пренесе на домаћу живину.
– Контроле здравственог стања живине у потенцијално ризичним подручјима близу водених површина са дивљим птицама, затварање живине у објекте, спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине и подизање хигијенских мера на газдинствима основне су превентивне мере које се предузимају ради спречавања ширења заразе – наводи се у објашњењу Управе за ветерину.
Лабудови су миграторна врста, али ови који живе код нас врло ретко одлазе у јужније крајеве. Углавном лабудови из северних крајева у току зиме долазе код нас. Живе у јатима, али доста је и такозваних сталних парова.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


