Дознаке се опоравиле од короне

„Драги наши”, односно држављани Србије запослени у иностранству опорављају се од свих недаћа које је донела пандемија ако је судити по новцу који шаљу у домовину. Јер, њихове вредносне пошиљке полако достижу износе из времена пре короне.

Према подацима Народне банке Србије (НБС) током осам месеци 2021. године од дознака је стигло 2,279 милијарди евра, што у односу на осам месеци 2020. представља раст од 19,2 одсто међугодишње. Међутим, у истом периоду 2019. од дознака је стигло 2,359 милијарди евра што значи да је прилив у 2021. мањи за 3,4 процента него пре две године.

„Прилив дознака још није достигао преткризни ниво и подаци показују да је реч о враћању доприноса дознака потрошњи становништва на ниво карактеристичан у годинама пре пандемије. Треба имати у виду да је на почетку пандемије дошло до извесних поремећаја у свим прекограничним токовима и да то није био случај само у Србији, већ се радило о глобалним кретањима услед увођења здравствених рестриктивних мера у многим земљама. Конкретно што се тиче дознака, утицај пандемије на њихово кретања био је двојак. Пре свега, пад бруто домаћег производа у земљама из којих се шаљу дознаке утицао је на смањење расположивих средстава које људи могу да издвоје и да пошаљу у матичне земље. Додатно, и саме мере ограничавања кретања у циљу сузбијања ширења вируса, отежавале су пренос дела дознака који дијаспора доноси у готовини”, наводе из НБС-а.

Подсећања ради, у 2020. години када је почела корона и када су се многи наши држављани вратили у земљу, од дознака је стигло 3,12 милијарди евра и у односу на 2019. Реч је о смањењу за 395,2 милиона евра, односно за 11,2 одсто.

Народна банка од 1. јуна 2020. води јединствени регистар корисника новчане дознаке. Он садржи податке о клијентима који су користили ову платну услугу почев од 22. фебруара 2020. У њему се, уз строго вођење рачуна о заштити података о личности, воде подаци само о корисницима новчаних дознака које су извршене путем глобалних сервиса за брзи пренос новца као што су „Вестерн јунион”, „Маниграм”, „Рија” и други, а не и о новчаним дознакама (личним трансферима) које се извршавају преко рачуна у банкама.

На дан 8. новембра 2021, у наведеном регистру евидентирано је 1.008.622 учесника ових трансакција. Укупно 307.489 држављана је слало новчана средства, док је 835.927 примало новац, а 134.794 држављана је и слало и примало паре.

Према проценама НБС просечна вредност послатих дознака по примаоцу преко оператера брзог трансфера новца током осам месеци 2021. износила је 281,8 евра, што је на сличном нивоу као и током 2020. када је просечна вредност била 283,5 евра.

Географска структура дознака остала је стабилна како током пандемијске 2020. тако и у 2021. Од почетка ове године највише прилива дознака регистровано је из Немачке 28 одсто, Швајцарске 12 одсто, по осам одсто из САД и Аустрије и Француске шест одсто.

У НБС додају да, упркос смањеној мобилности људи и економској активности у земљама у којима се налази највећи део наше дијаспоре током пандемије, брзи опоравак дознака може се једним делом приписати унапређењу платног система који су управо они спровели у последњих неколико година. Централна банка је увела бројна иновативна решења у платном систему, а регулисањем рада платних институција и инстант плаћања олакшано је обављање прекограничних трансфера, што је довело до тога да се из године у годину повећава учешће дознака које у Србију улазе формалним каналима што значи преко рачуна банака и оператера брзог трансфера новца. Ово је било посебно важно у периоду када су на снази биле мере ограничавања кретања у многим земљама.

Поред тога на раст дознака у Србију свакако је утицао и економски опоравак у земљама у којима се налази наша дијаспора, као и подстицајне мере које су у тим државама спроведене у циљу борбе против економских последица пандемије што је све довело до повећања расположивог дохотка наше дијаспоре.

НБС користи методологију платног биланса ММФ-а, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која укључује: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије.