Плавне шуме Тисе нестају због профита дрвне индустрије

Светска организација за заштиту природе (World Wide Fund for Nature, WWФ) објавила је данас почетак нове кампање „Најскупља столица на свету”, чији је циљ да се јавности у Србији укаже на проблем уништавања природних плавних шума у приобаљима река у земљи и региону.

У фокусу кампање је, како је истакнуто, вишедеценијско уништавање војвођанских алувијалних шума у сливу реке Тисе за потребе дрвне индустрије.

Уместо природних плавних шума претежно врбе, црне и беле тополе, на подручјима уз реке саде се плантаже хибридних топола, које дрвној индустрији доносе више грађе у краћем периоду.

Зарад профита, већ деценијама се жртвују природни екосистеми, уништавају станишта бројних биљних и животињских врста, и слаби природна одбрана обала од поплава.

„Хибридне тополе само бројем стабала могу да замене природне тополе и врбе, али њихов еколошки потенцијал је крајње сведен. Оне не пружају одговарајуће услове за опстанак бројних врста, као што су црна рода, смуђ или орао белорепан и по укупној разноврсности живог света далеко заостају за природним плавним шумама”, казао је представник Светске организације за заштиту природе Горан Секулић.

Он је истакао да плавна подручја пружају низ екосистемских услуга које директно доприносе бољем животу људи.

„Ту мислимо на богате природне ресурсе, али и ублажавање поплава, ублажавање последица климатских промена, потенцијале за рекреацију и развој туризма. Уништавање природних станишта у ритовима и приобаљу наших река грешка је коју ћемо сви скупо платити”, рекао је Секулић, преноси Бета.

Наведено је да је централни елемент кампање китњаста дрвена столица с наглашеним фигуративним приказима делова тела оних животиња које су угрожене због крчења шума.

Објашњено је да средином наслона и седишта протиче кривудав ток реке Тисе, а ноге и рукохвати приказују посечене трупце аутохтоних врста дрвећа.

Столица је оглашена на друштвеним мрежама са циљем да што већи број људи одведе на интернет страницу www.najskupljastolicanasvetu.rs, где се налазе бројни подаци важни за разумевање проблема уништавања природних шума и биоразноврсности у речним подручјима.

Кампања се темељи на подацима из текста „Зарада дрвне индустрије испред природних плавних шума” новинарке Мине Делић, полазнице новинарске школе Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Сарадња са ЦИНС-ом и ова кампања део су пројекта „Да нам клима штима”, који Светска организација за заштиту природе у Србији спроводи уз подршку Владе Шведске.

Подршком ЦИНС-овој школи, WWФ је подржао истраживачко новинарство у области заштите природе и климатских промена.

Наглашено је да су Плавне шуме најугроженији екосистеми Европе и да је њихов значај за ублажавање последица глобалног загревања велик, али да је још важнији њихов потенцијал да заштите подручје око реке од плављена или загађења воде.

Сертификацијом шума и применом међународних стандарда за одговорно управљање шумама направљен је отклон од праксе претварања природних шума у хибридне плантаже, али на терену обнова водоплавних шума, односно враћање природних заједница, иде веома споро. Тако се проблем, указано је, не решава, већ се последице усложњавају и постају непоправљиве.

Из Светске организације за заштиту природе су навели да се залажу за измене законског оквира којима би се унапредила и јасније дефинисала заштита ових станишта и омогућила њихова ефикасна обнова на подручју целе Србије.

Ове измене су неопходне и да би Србија успела да испуни обавезе које је преузела међународним уговорима, а које са новим глобалним политикама од ове године постају све захтевније, наведено је саопштење.