Више од обичних губитника

Чедомир Јовановић се већ у изборној ноћи 11. маја радовао разговорима с Демократском странком о формирању нове владе, које је очекивао „што пре”, али разлога за радост лидер Либерално-демократске партије има тек сад, више од два месеца после гласања. Странка је у том периоду прешла пут од партије која јесте прескочила цензус, али није успела да нађе за себе место ни у једној коалицији која би је довела на власт, до странке која у републичком парламенту обезбеђује кворум владајућој већини и која ће највероватније омогућити да власт на нивоу Београда формирају странке окупљене око Демократске странке и Социјалистичке партије Србије.

Уз све то, ЛДП се у последње време отворено нуди да у владу Србије „ускочи” уместо СПС-а, уколико се социјалисти Ивице Дачића ипак не договоре с демократама Бориса Тадића у Београду. А за подршку очекиваној демократско-социјалистичкој власти у главном граду, ЛДП би био награђен директорским местима и положајима у управним одборима јавних предузећа.

Иако је, дакле, остао ван извршне власти, ЛДП се после свега наведеног, ипак, не може сврстати на страну класичних губитника мајских избора, попут Демократске странке Србије и Српске радикалне странке. Њихова очекивања, додуше, јесу била већа јер су се надали и могућем учешћу у влади с демократама.

Разлоге за задовољство у ЛДП-у ипак могу да нађу и у чињеници да су у свом првом самосталном наступу на изборима освојили скоро исти број посланика као годину дана раније, када су били у коалицији с Лигом социјалдемократа Војводине. Додуше, и овај последњи наступ је условно био самосталан, с обзиром на то да су на њиховој листи били и Жарко Кораћ и Владан Батић, председници Социјалдемократске уније и Демохришћанске странке Србије, странака које у свим истраживањима јавног мњења спадају под „остали”.

Зоран Остојић, члан Председништва ЛДП-а, каже за „Политику” да су они остварили три циља која су поставили – доказали су да могу самостално да изађу на изборе и да пређу цензус, „да антиевропског Војислава Коштуницу пошаљемо у Белановицу и удаљимо од позиције с које би могао да одлучује о европском путу Србије”, као и да Србија добије проевропску владу.

– Додуше, колико је проевропска влада са социјалистима, показаће пракса и време – ограђује се Остојић, уз додатак да би, према његовом мишљењу, права проевропска влада била она у којој би ЛДП водио главну реч.

Остојић се, наравно, слаже да постигнути резултат није најбољи могући, али је, рационално гледајући, реалан.

– И у Београду, да ДС није помогао СПС-у при скупљању потписа, социјалисти не би прешли цензус и ми бисмо с демократама имали већину – сигуран је Остојић.

Ипак, приликом анализе изборних резултата у странци није владало потпуно сагласје и задовољство постигнутим, али су, према Остојићевим речима, то углавном биле емотивне реакције, а не рационалне процене. Он, међутим, није желео да открије ко је био „најемотивнији”.

Може се, међутим, наслутити да је то, поред осталих била и Биљана Србљановић, кандидаткиња ЛДП-а за градоначелницу Београда, која се од средине маја, дакле неколико дана после избора, потпуно повукла из политичког живота у Србији, иако је приликом учлањивања у странку најављивала супротно. Истом приликом изјавила је и да су „у току преговори са странком да ли ће бити посланик”, али се ипак није нашла ни међу посланицима ни међу градским одборницима.

Она је, наиме, пет дана после избора у „Политици”, у последњем јавном иступању, оптужила Бориса Тадићa, председника ДС-а и председника Србије, да је „најодговорнији за све што се догађа”.

– Сигурно је да грађани нису 11. маја нису одлучили да Београд преузму радикали и да њиме управља Александар Вучић. Све што се сада догађа је последица калкулантске политике победника на овим изборима, који су освојили највише посланичких и одборничких места у Београду, а сада траже савезнике код социјалиста. Борис Тадић је најодговорнији за све што се догађа – рекла је Биљана Србљановић за „Политику”. Од тада се више није оглашавала, а није наставила да пише ни свој блог на сајту Б92, који је престала да пише током предизборне кампање.

Остојић, међутим, мисли да нема ничег спорног у томе што Биљане Србљановић нема ни међу посланицима ни међу одборницима, јер се, како каже „вратила свом животу”.

– Она је била ту у кампањи и дала је свој допринос. Да је добила прилику да постане градоначелница, вратила би се у Београд, а овако се вратила свом животу и свом мужу који је нови амбасадор Француске у Азербејџану – каже Остојић и додаје да је ЛДП, иначе, међу београдске одборнике поставио младе чланове који ће ту да стичу искуство.