Имају гласове, немају власт

За Српску радикалну странку која је после формирања републичке владе остала тамо где је и била пре избора 11. маја – у опозицији, не може се рећи да је поражена, али је на листу губитника сврстава више ствари иако је на биралиштима добила готово 70.000 гласова више него на прошлогодишњим парламентарним изборима. Мерено бројем скупштинских мандата, СРС и даље остаје појединачно најјача странка, алије на мајским изборима, као другопласирана, освојилачак 370.000 гласова мање од победничке листе За европску Србију. Свакако важније од ових математичких показатеља, што радикале сврстава на страну губитника, јесте то што су и овога пута остали без крајњег циља сваке изборне утакмице – без власти. Убрзо после избора они су започели преговоре о формирању Владе Србије са коалицијама ДСС-НС и СПС-ПУПС-ЈС, а са истим партијама потписали су и споразум о заједничкој власти у Београду.Нешто више од два месеца после гласања, остају опозиција и у републичком и у престоничком парламенту.

Први наговештај да у редовима радикала има незадовољних продужеткомопозиционог статуса биле су сумње у постојање сукоба на релацији Томислав Николић–Војислав Шешељ, изазване Николићевим интервјуима у којима је говорио да између њега и председника странке постоје размимоилажења и замерио Шешељу што се иза његових леђа договорио са Војиславом Коштуницом да лидер Демократске странке Србије буде мандатар у влади „народњака” и радикала. Руководство странке је, међутим, развејало такве сумње тврдећи да су новинари погрешно пренели Николићеве речи и његовим изјавама дали неистините наслове. Уље на ватру доливала је својим изјавама и Маја Гојковић која је радикалима задала још један ударац одлуком да на изборима наступи на листиГрупе грађана коју је основала, а не под именом СРС-а. У последњим медијским наступима, она упозорава, пре свега, Томислава Николића да ће пре или касније доћи на мету Војислава Шешеља којем такозвана тврда струја, како тврди Гојковићева, прослеђује у Хаг погрешне информације о раду странке и њених функционера.

Без обзира на то да ли је и колико одлазак бивше градоначелнице Новог Сада из редова радикала утицао на њихов резултат на покрајинским изборима, тек СРС је у Војводини доживео својеврстан крах, поготово по већинском изборном систему где је освојио само пет од 60 мандата. Укупни резултат, ипак, није у тој мери „губитнички”, јер ће у клупама Скупштине Војводине седети 25 посланика радикала уместо досадашњих 36.

А како се на унутарстраначке односе одражава чињеница да нису променили опозициони статус упркос томе што су једном ногом већ виђени у власти? Странка никада није била хомогенија, тврди Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, и додаједа то јединство мора да се сачува. Он очекује да ће радикали после следећих избора преузети власт, а у међувремену ће СРС „напредовати и побољшавати своје кадровске капацитете и поправити неке ствари које нису на најбољи начин функционисале”. Истраживања показују, каже Вучић, да рејтинг радикала расте. Програм, како наглашава, неће мењати, алинајављује да ће промена ипак бити: „Биће кадровских освежења и размишљања о тактици”. На питање да ли кадровска освежења значе повлачење неких од садашњих функционера, он одговара: „Ја већ нисам посланик и очигледно је да се полако али сигурно прихвата принцип одговорности и за изговорену реч и за све друго”.

И Вучићева одлука да не буде посланик изазвала је нагађањао томе да нешто не штима у СРС-у и да је реч о унутарстраначком обрачуну, али, како сам објашњава, још пре избора је најавио да неће бити посланик и „најнормалније је да се та реч поштује”.

Из приче о радикалима и њиховој будућности никако се не може искључити Војислав Шешељ чији повратак из Хашког трибунала се у круговима западних дипломата у Београду узима као веома озбиљна претпоставка. Најважнија тема којом се дипломате баве поводом могућег повратка лидера СРС-а јесте како би он утицао на странку, па се спекулише да би у том случају вероватно дошло до расцепа унутар СРС-а и то тако што би Томислав Николић основао нову партију, док би тврдо радикалско језгро остало са Шешељем. Но, све су ове анализе под знаком питања не само због тога што је повратак лидера радикала неизвестан, него и због досадашњих погрешних процена датих, пре свега, због недовољног познавања природе унутрашњих односа у СРС-у и затворености саме партије. Као што се сада претпоставља да би његов долазак поцепао странку, тако су аналитичари пре пет година, када је добровољно отишао у Хаг, проценили, испоставило се – сасвим погрешно, да ће то и те како ослабити странку. И главни стратези радикалских политичких противника сматрали су да ће, после Шешељевих више од милион гласова освојених на председничким изборима децембра 2002. године, подизање оптужнице и његов одлазак у Хаг задати завршни ударац радикалима. Ипак, њихов рејтинг и број гласова које су добијали на изборима, од тада је у непрекидном порасту.