Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЗАШТО ЈЕ МЕЂУ АКАДЕМИЦИМА МАЛО ЖЕНА

Избори на сваке три године

(Фото А. Васиљевић)

Српска академија наука и уметности ће наредни пут бирати нове дописне, редовне и чланове из иностранства 2024, јер се избори у САНУ одржавају на сваке три године. Сложена процедура одабира по правилу почиње око годину дана пре изборне скупштине, јавним позивом aкадемије да се предложе кандидати.

Према Статуту САНУ, за дописног члана – што је „први ниво” чланства у aкадемији – може бити изабран држављанин Републике Србије који се истакао изузетним научним, односно уметничким радом. За редовног члана може бити изабран само дописни члан, и то на основу изузетног доприноса науци односно уметности, оствареног у целокупном стваралаштву, а посебно у периоду откако је изабран за дописног члана.

Предлоге за кандидате за редовне и дописне чланове, између осталих, могу да поднесу одељења, огранци и одбори САНУ, као и три члана академије из области којом се кандидати баве, али и предлагачи из шире научне и уметничке заједнице – универзитети, факултети, институти, научна и уметничка друштва.

Цео изборни процес прати комисија САНУ сачињена од представника сваког одељења академије. Она у јануару у изборној години, након што истекне рок за подношење предлога, најпре установљава процедуралну исправност кандидатура, приговоре јавности на њих, као и потребу за евентуалним допунама.

Предлози који прођу ту селекцију као валидни, упућују се одељењима и огранцима САНУ, који од марта до маја тајним гласањем формирају и своје предлоге за кандидате, након чега се именују комисије за писање реферата о свим кандидатима. Затим се сви предлози и реферати – било да су потекли унутар САНУ или ван ње – стављају на гласање у одељењима. Том приликом као прихваћене се сматрају све кандидатуре које на тајном гласању добију већину гласова чланова одељења које се о њима изјашњава, док се за кандидатуре усвојене двотрећинском већином сматра да су уједно подржане од стране тог истог одељења. И једни и други усвојени предлози у јуну се прослеђују Председништву САНУ, које затим у септембру ставља одлуке о кандидатима, заједно с рефератима и осталом изборном грађом, на увид јавности на најмање 20 дана. Након увида установе, удружења и грађани могу да доставе писане примедбе председништву на реферате и мишљења одељења о кандидатурама, после чега се председништво изјашњава о тим приговорима и својем мишљење доставља Изборној скупштини САНУ.

Затим, у октобру, Конференција чланова САНУ упознаје чланство с предлозима који су прошли целу процедуру и налазе се на коначној листи, а доноси се и одлука о изгледу и елементима гласачког листића. Свака кандидатура понаособ се потом, уочи коначне изборне скупштине, доставља сваком члану САНУ.

Изборну скупштину, која се одржава у новембру, чине чланови САНУ у радном саставу, односно сви редовни и дописни чланови. Кворум за одлучивање постоји уколико је присутна проста већина, при чему тај нужни минимум присутних може да се умањи за број чланова који дуже од годину дана нису учествовали у раду САНУ или су стално настањени у иностранству.

Нови редовни чланови бирају се већином гласова од укупног броја редовних чланова, а дописни и инострани већином од укупног броја свих редовних и дописних чланова. Гласање за све три врсте чланства је тајно.

Академици – само редовни чланови

У јавности се често сви чланови САНУ колоквијално називају академицима, али је та одредница, према Статуту САНУ, „резервисана” само за редовне чланове ове институције. Ово звање немају дописни чланови. Такође, академицима се у овом смислу не сматрају ни инострани чланови, који су изузети и из радног састава САНУ. Они се, иначе, бирају на иницијативу одељења, огранака или Председништва САНУ и у ову категорију могу бити изабрани страни држављани с изузетним заслугама за општи напредак науке или уметности, као и за развој научних или уметничких веза између земаља у којима делују и Републике Србије.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.