Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Образовани све чешће траже посао у Европи

Више од 40.000 грађана Србије прошле године добило је боравишну дозволу неке од европских земаља, највише у Немачкој
(Фото Д. Жарковић)

Упркос пандемији вируса корона, више од 40.000 грађана Србије добило је током 2020. године прве боравишне дозволе у земљама Европске уније, а највише их данас живи или ради у Немачкој, говоре најновији подаци Европске агенције за статистику. Како се наводи у саопштењу Евростата, реч је о дозволама које земље чланице Европске уније издају држављанима земаља које нису у унији – најчешће због запошљавања, спајања породица и образовања. Ове боравишне дозволе немају везе с пословним или туристичким посетама за које, у складу с визном либерализацијом, није потребна посебна дозвола уколико посета траје до 90 дана.

Бројке, наиме, показују да су током прошле године 40.872 грађанина Србије добила прве боравишне дозволе у ЕУ. Немачка је и даље најпожељнија дестинација за емиграцију, о чему сведочи и 15.385 издатих боравишних дозвола, а за њом следе Хрватска, која је само током прошле године издала 7.360 дозвола за боравак, Аустрија (3.276), Словенија (2.497) и Словачка (2.300). У ове бројеве не улазе радници „на црно”, који по три месеца бораве и раде у некој од земаља Европске уније, враћају се у Србију како не би прекорачили трајање „туристичке” визе, да би потом поново отишли у ЕУ да раде.

У Евростатовом извештају наводи се да је боравишне дозволе у ЕУ први пут добило и више од 30.000 становника Косова, од којих половина данас живи у Немачкој. Спољне миграције нису карактеристичне само за нашу земљу – током протекле године више од 35.000 грађана Босне и Херцеговине добило је боравишне дозволе, а највећи број (око 11.600) преселио се у Хрватску, око 9.000 отишло је у Немачку, док је 8.500 њих емигрирало у Словенију. Грађанима Албаније одобрено је више од 37.000 првих боравишних дозвола, највише у Италији, Немачкој и Грчкој, а држављанима Северне Македоније више од 16.000, од чега половина у Немачкој.

Демографска статистика каже да 32 од 233 државе на свету бележе пад броја становника, а 18 земаља има негативан природни прираштај. Поражавајућа је чињеница да се од тих 18 држава, само 13 се суочава и с негативним природним прираштајем и с миграцијама, а међу њима се налази и Србија

Чињеница да је само током протекле године више од 40.000 становника Србије отишло из земље потврђује невеселе прогнозе УНДП-а да је Србија једна од десет земаља света у којима се број становника смањује највећом брзином. Ако се има на уму да је само на основу негативног природног прираштаја Србија за десет година изгубила 384.858 становника, да је у претходној години умрло скоро дупло више људи него што се родило, а да се више од 40.000 иселило, постаје јаснија прогноза демографа и статистичара да дневно губимо 260 становника. Демографска статистика каже да 32 од 233 државе на свету бележе пад броја становника, а 18 земаља има негативан природни прираштај. Поражавајућа је чињеница да се од тих 18 држава, само 13 се суочава и с негативним природним прираштајем и с миграцијама, а међу њима се налази и Србија. Иако не постоје прецизни подаци о спољним миграцијама, процене говоре да се у претходној деценији из Србије иселило око 300.000 особа, углавном млађих од 40 година, а доселило око 150.000 особа – углавном оних који су остварили пензију у иностранству.

Нису само спољне миграције повод за бригу – подаци Републичког завода за статистику упозоравају да су интерне миграције на релацији село–град испразниле цела насеља у Србији, а највеће смањење становништва региструје се у региону Југоисточне и Западне Србије. Бројке говоре да је регион Шумадије и Западне Србије у протеклих годину дана „смањен” за 18.192 људи, док је у региону Јужне и Источне Србије евидентиран пад од 17.100 становника.

Процене Популационог фонда Уједињених нација и Програма за развој УН сведоче да ће директна последица одлива мозгова у научним, технолошким и иновационим секторима за Србију значити губитак од око девет милијарди долара. Истраживачи Универзитета Харвард и Брукингс института, користећи податке претраживача научних публикација „Мајкрософт академик”, дошли су до сазнања да је у последњих 20 година Србију напустило девет одсто научних истраживача који су већ имали објављене научне радове у земљи. Њихове процене говоре да изван граница Србије тренутно живи око 750 хиљада српских миграната, а овај број укључује само људе који су се преселили из Србије, а не генерације које су рођене у страној земљи, а изјашњавају се као Срби. Највећи број миграната живи и ради у Немачкој и Аустрији, а скоро трећина има факултетско образовање, што значи да просечни српски исељеник има више образовање од просечног становника Србије.

 

 

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanislav
Razmislite malo, zašto u Jugoslaviji nije bilo potrebno "podmićivati" žene da rađaju decu? I onda su ljudi odlazili u inostranstvo pa to nije bio problem. Možda shvatite zašto Srbija danas ima problem, zašto umire.
Боро
Некада су Срби ишли из Србије са Србијом у срцу, сада иду да је забораве за сва времена...
Mira
Odliv mozgova je primetan.
Drago
Zivio i radio kao inzenjer u evropi 7 godina. Vratio se. Ne ponovilo se, radije cu da orem dedinu njivu. Neka svako sudi sam, za mene je zivot u malim stvarima i svakodnevici u kojoj zelim da uzivam. Kao stranac ste uvek gradjanin drugog reda, narocito ako ste sa mracnog Balkana. I stranci pate od predrasuda, ne samo mi. Financijski sam imao od prvog do prvog da vracam sve crne kredite koje sam morao da izmem da bih imao osnovne stvari. Bas kao i ovde.
Pera
Trajni projekat

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.