Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Obrazovani sve češće traže posao u Evropi

Više od 40.000 građana Srbije prošle godine dobilo je boravišnu dozvolu neke od evropskih zemalja, najviše u Nemačkoj
(Фото Д. Жарковић)

Uprkos pandemiji virusa korona, više od 40.000 građana Srbije dobilo je tokom 2020. godine prve boravišne dozvole u zemljama Evropske unije, a najviše ih danas živi ili radi u Nemačkoj, govore najnoviji podaci Evropske agencije za statistiku. Kako se navodi u saopštenju Evrostata, reč je o dozvolama koje zemlje članice Evropske unije izdaju državljanima zemalja koje nisu u uniji – najčešće zbog zapošljavanja, spajanja porodica i obrazovanja. Ove boravišne dozvole nemaju veze s poslovnim ili turističkim posetama za koje, u skladu s viznom liberalizacijom, nije potrebna posebna dozvola ukoliko poseta traje do 90 dana.

Brojke, naime, pokazuju da su tokom prošle godine 40.872 građanina Srbije dobila prve boravišne dozvole u EU. Nemačka je i dalje najpoželjnija destinacija za emigraciju, o čemu svedoči i 15.385 izdatih boravišnih dozvola, a za njom slede Hrvatska, koja je samo tokom prošle godine izdala 7.360 dozvola za boravak, Austrija (3.276), Slovenija (2.497) i Slovačka (2.300). U ove brojeve ne ulaze radnici „na crno”, koji po tri meseca borave i rade u nekoj od zemalja Evropske unije, vraćaju se u Srbiju kako ne bi prekoračili trajanje „turističke” vize, da bi potom ponovo otišli u EU da rade.

U Evrostatovom izveštaju navodi se da je boravišne dozvole u EU prvi put dobilo i više od 30.000 stanovnika Kosova, od kojih polovina danas živi u Nemačkoj. Spoljne migracije nisu karakteristične samo za našu zemlju – tokom protekle godine više od 35.000 građana Bosne i Hercegovine dobilo je boravišne dozvole, a najveći broj (oko 11.600) preselio se u Hrvatsku, oko 9.000 otišlo je u Nemačku, dok je 8.500 njih emigriralo u Sloveniju. Građanima Albanije odobreno je više od 37.000 prvih boravišnih dozvola, najviše u Italiji, Nemačkoj i Grčkoj, a državljanima Severne Makedonije više od 16.000, od čega polovina u Nemačkoj.

Demografska statistika kaže da 32 od 233 države na svetu beleže pad broja stanovnika, a 18 zemalja ima negativan prirodni priraštaj. Poražavajuća je činjenica da se od tih 18 država, samo 13 se suočava i s negativnim prirodnim priraštajem i s migracijama, a među njima se nalazi i Srbija

Činjenica da je samo tokom protekle godine više od 40.000 stanovnika Srbije otišlo iz zemlje potvrđuje nevesele prognoze UNDP-a da je Srbija jedna od deset zemalja sveta u kojima se broj stanovnika smanjuje najvećom brzinom. Ako se ima na umu da je samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja Srbija za deset godina izgubila 384.858 stanovnika, da je u prethodnoj godini umrlo skoro duplo više ljudi nego što se rodilo, a da se više od 40.000 iselilo, postaje jasnija prognoza demografa i statističara da dnevno gubimo 260 stanovnika. Demografska statistika kaže da 32 od 233 države na svetu beleže pad broja stanovnika, a 18 zemalja ima negativan prirodni priraštaj. Poražavajuća je činjenica da se od tih 18 država, samo 13 se suočava i s negativnim prirodnim priraštajem i s migracijama, a među njima se nalazi i Srbija. Iako ne postoje precizni podaci o spoljnim migracijama, procene govore da se u prethodnoj deceniji iz Srbije iselilo oko 300.000 osoba, uglavnom mlađih od 40 godina, a doselilo oko 150.000 osoba – uglavnom onih koji su ostvarili penziju u inostranstvu.

Nisu samo spoljne migracije povod za brigu – podaci Republičkog zavoda za statistiku upozoravaju da su interne migracije na relaciji selo–grad ispraznile cela naselja u Srbiji, a najveće smanjenje stanovništva registruje se u regionu Jugoistočne i Zapadne Srbije. Brojke govore da je region Šumadije i Zapadne Srbije u proteklih godinu dana „smanjen” za 18.192 ljudi, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije evidentiran pad od 17.100 stanovnika.

Procene Populacionog fonda Ujedinjenih nacija i Programa za razvoj UN svedoče da će direktna posledica odliva mozgova u naučnim, tehnološkim i inovacionim sektorima za Srbiju značiti gubitak od oko devet milijardi dolara. Istraživači Univerziteta Harvard i Brukings instituta, koristeći podatke pretraživača naučnih publikacija „Majkrosoft akademik”, došli su do saznanja da je u poslednjih 20 godina Srbiju napustilo devet odsto naučnih istraživača koji su već imali objavljene naučne radove u zemlji. Njihove procene govore da izvan granica Srbije trenutno živi oko 750 hiljada srpskih migranata, a ovaj broj uključuje samo ljude koji su se preselili iz Srbije, a ne generacije koje su rođene u stranoj zemlji, a izjašnjavaju se kao Srbi. Najveći broj migranata živi i radi u Nemačkoj i Austriji, a skoro trećina ima fakultetsko obrazovanje, što znači da prosečni srpski iseljenik ima više obrazovanje od prosečnog stanovnika Srbije.

 

 

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanislav
Razmislite malo, zašto u Jugoslaviji nije bilo potrebno "podmićivati" žene da rađaju decu? I onda su ljudi odlazili u inostranstvo pa to nije bio problem. Možda shvatite zašto Srbija danas ima problem, zašto umire.
Боро
Некада су Срби ишли из Србије са Србијом у срцу, сада иду да је забораве за сва времена...
Mira
Odliv mozgova je primetan.
Drago
Zivio i radio kao inzenjer u evropi 7 godina. Vratio se. Ne ponovilo se, radije cu da orem dedinu njivu. Neka svako sudi sam, za mene je zivot u malim stvarima i svakodnevici u kojoj zelim da uzivam. Kao stranac ste uvek gradjanin drugog reda, narocito ako ste sa mracnog Balkana. I stranci pate od predrasuda, ne samo mi. Financijski sam imao od prvog do prvog da vracam sve crne kredite koje sam morao da izmem da bih imao osnovne stvari. Bas kao i ovde.
Pera
Trajni projekat

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.