Браћа као робови

И ТО СЕ ДОГАЂА
Козји Дол код Трговишта– Грађани југа Србије, а посебно Пчињског округа, још су у шоку након сазнања о судбини браће Новице (29) и Србе С. (27) из Козјег Дола код Трговишта који су пуне 23 године живели правим животом робова. Да није било енергичне и одлучне акције припадника пограничне полиције, Одсека за странце, сузбијања илегалних миграција и трговине људима, посебно полицајца Горана Крстића (на пријаву мештана из Козјег Дола), ова два младића би још били робови јер су робовласници (газде) дошли по њих у њихово родно село.

Несрећна судбина двојице браће отпочела је 1984. године, након смрти оца Крстена из Козјег Дола код Трговишта. Остали су тада без ичега трогодишњи Срба, петогодишњи Новица и њихова мајка Олга. Да би преживела сиромаштво у које је запала, трочлана породица прелази да живи у заграничном македонском месту Герман-Крива Паланка, на имању извесног Милорада Н.

– На инсистирање Милорада, мајка Олга се сложила и мене 1986. године, као седмогодишњака, „предају” трговцу по имену Ласте Н. у селу Бајлове у Македонији где сам као пастир чувао овце. Живео сам веома тешко. Спавао сам у помоћној просторији, устајао ујутру око пет сати а враћао се касно увече. Имао сам само два оброка дневно, један бих понео са собом, а други сам добијао након повратка. Стално сам малтретиран и злостављан, посебно ако бих нешто погрешио или би ми стока отишла из стада – присећа се почетка свог робовања Новица.

Најпре као деца, а онда и одрасли људи, Новица и Срба су прелазили од једног до другог газде, по систему „из руке у руке”, где су затим приморавани на рад у свим временским условима, без одговарајуће одеће, незаштићени и без икакве надокнаде. Ограничавана им је слобода кретања, људска права и достојанство. Константно су излагани психичком насиљу, понижавању, мучењу, страху, претњама, уценама и кажњавању, живећи у изузетно тешким и нехигијенским условима, без права на комуникацију с другима, изоловани од породице, али и један од другог. Држани су у помоћним објектима, у веома суровим и нехуманим условима, због чега су проистекле последице у њиховом социјалном развоју, менталном и физичком здрављу.

За то време Срба, с мајком Олгом, 1987. године, због свакодневног малтретирања, иживљавања и злостављања, бежи са имања Милорада Н. из села Герман у место Руђинце код Клечевца у Македонији, у домаћинство Гије Н., где због подношљивог понашања газде остају две године. Али, и он их продаје и они се поново враћају у Герман где их преузима газда Таса Н. И овде је Срба чувао стоку од јутра до мрака, а мајка радила најтеже послова без икакве надокнаде.

У јесен 1992. године, без икаквог разлога, извесни Стојадин, иначе Тасин пријатељ, премлаћује Србу који је тада, са 11 година, задобио тешке телесне повреде. Газденису дозволиле да случај пријаве полицији и да Србу одведу код лекара по помоћ, већ се мајка Олга сналазила како је знала и умела да помогне свом детету. Срба од тада има последице по здравље, како физичке, тако и психичке. Пошто је Стојадинбио у добрим односима с газдама, то је користио па је стално малтретирао Србину мајку Олгу, чак ју је и сексуално искоришћавао, па је она недуго затим, 1994. године, од последица злостављања умрла.

– Када сам сазнао да ми је мајка умрла, а брат у лошем стању, без икога, на наговор Невенке А. (44) из Облавца код Нагоричана у Македонији, крајем 1995. године, Невенка и ја одлазимо у Герман и од газда Тасе откупљујемо Србу, да служи код ње. Међутим, након доласка Срба бива још жешће малтретиран јер је радио најтеже послове болестан и немоћан. И поред тога што смо живела један до другог, удаљени неких 70 метара, нисмо смели да се виђамо, нити да чувамо стоку на истом месту или да разговарамо – прича Новица.

Због оваквог начина живота Срба и Новица су се тајно договорили да побегну за Србију и покушају да се на тај начин избаве од неподношљивог начина живота. Након две недеље путовања и скривања, да их газде не пронађу, илегално прелазе македонско-српску границу и долазе у своје родно место Козји Дол код Трговишта.

Међутим, после неколико дана од бекства, у Трговиште долазе Невенка А. и син газда Добрета из Облавца Борче К. (41) како би Србу и Новицу принудно поново одвели у Облавце и наставили да их експлоатишу.

На њихову срећу, уследила је брза реакција полицијских службеника Одсека пограничне полиције за странце, сузбијање илегалних миграција и трговине људима ПУ Врање. Невенки и Борчету је отказан боравак у Србији са забраном доласка од две године.

Новица и Срба сада живе нови живот у родном Козјем Долу код Трговишта. У помоћ су им притекли хумани суграђани. Новица је тренутно ради сезонске и грађевинске послове како би зарадио за живот. Често је с братом Србом који помаже комшијама и покушава, како каже, да се бави пољопривредом.

Нема сумње да је за браћу Србу и Новицу почео нови живот за коју су им потребни помоћ и разумевање других.