Докле ће трајати инфлација

Колико ће трајати инфлација, односно колико дуго ће још поскупљивати роба и услуге, питање је на које одговор тражи читав свет. Неки су оптимисти, неки нису. Ако је за утеху, према изјавама челника Европске централне банке (ЕЦБ) инфлација неће потрајати још дуго. Већ наредног лета поново ће бити ниска, а према истом извору не очекује се ни раст камата.

Кристин Лагард, председница (ЕЦБ) изјавила је да они очекују нагли пад инфлације у наредној години. У ЕУ у октобру потрошачке цене су порасле 4,1 одсто, а ЕЦБ је у септембру прогнозирала да ће инфлација у еврозони у просеку наредне године склизнути на 1,7 процената, па на 1,5 одсто у 2023.

„Застоји у снабдевању и раст трошкова енергије требало би да попусте наредне године, што би значило и знатно нижу инфлацију, али период нормализације цена трајаће дуже него што се очекивало. И термински уговори за енергенте показују приметан пад цена”, рекла је Лагардова. Додала је да услови за подизање каматних стопа вероватно неће бити испуњени у наредној години. Јер, након очекиваног завршетка пандемијске кризе биће важно да монетарна политика подржи опоравак и одрживи повратак инфлације на циљани ниво од два одсто, казала је челница главне европске банке.

Објаснила је да, када се очекује да ће инфлаторни притисак ослабити као што је то сада случај, није логично да се заоштри монетарна политика, односно повећају камате, јер би то имало ефекат кочнице опоравка привреде.

Инфлација није опасна док је једноцифрена, она је у Србији у октобру износила 6,6 одсто, и ми смо далеко од тога да она буде двоцифрена, каже проф. Љубодраг Савић

И на „домаћем терену” слична су очекивања да ће инфлација средином наредне године знатно ослабити. То је саопштила централна банка, а таква су предвиђања и привреде и банкарског сектора. Према резултатима октобарске анкете о инфлационим очекивањима финансијски сектор претпоставља да ће инфлација у октобру наредне године износити четири одсто, док привредници предвиђају инфлацију на централној вредности циља Народне банке од три одсто.

Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она се код финансијског сектора крећу око централне вредности циља Народне банке од три одсто, док су очекивања привредника нешто нижа и износе 2,5 процената.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду није оптимиста да ће инфлација тако брзо да буде савладана, а разлог за такав став види у бројним поремећајима у светској привреди. Тек када се нормализује светска трговина, односно успоставе покидани ланци снабдевања, могуће је смиривање инфлације. Она се, каже, не смањује декретом, већ се мора деловати на узрок, а то су глобални поремећаји који се не могу лако исправити.

„Многи светски стручњаци говоре да ће се свет вратити у стање пре пандемије тек за четири, пет година. Неке државе брже, неке спорије. Генерално, проблеми нису настајали јуче, већ дуже време откако су развијене земље због ниске цене радне снаге, еколошке заштите својих земаља, изостанка синдикалног организовања одлучиле да највећи део прљавих индустрија преселе на Далеки исток. Затим је технологија омогућила развој саобраћаја и самим тим смањивање трошкова транспорта што је аргумент да се азијска тржиште развијају. Али, пандемија је затворила границе и прекинула саобраћај. Ланци за снабдевање постали су уско грло. Није могуће да се у кратком року тај процес преокрене и мислим да ће глобални поремећаји, већим или мањим интензитетом, још трајати”, напомиње Савић.

Додаје да је инфлација директна последица тога. Када неке робе нема њена цена расте. Није реч само о финалној роби, већ и о полупроизводима за, на пример, аутомобилску индустрију. Када стане једна таква делатност вуче и друге попут трговине, осигурања. Цена челика повећана је 140 одсто, бакра 80 процената, гас је поскупео неколико пута, нафта не толико, а све то су полуге развоја сваке земље. Ако те цене расту није могуће да не расте глобална инфлација.

Према његовим речима, инфлација није опасна док је једноцифрена, она је у Србији у октобру износила 6,6 одсто, и ми смо далеко од тога да она буде двоцифрена.