„Прерађевине Оташевић”

Осим у Галерији САНУ, на изложби „Слика слици” (и у сталним поставкама наших највећих музеја), радове нашег сликара и академика Душана Оташевића могу се од вечерас у 19 сати, и то у већем обиму, видети и у београдској Галерији Рима.

Поставка његових дела са несвакидашњим радним насловом (У ТЦ „Историја уметности”) трајаће у овом изложбеном простору до краја године, а у целости је заснована на Оташевићевом односу према делима и ауторима из историје уметности на које уметник кроз свој вишедеценијски опус реферише на различите начине.

Кроз разноврсну постмодернистичку праксу цитата, пастиша, копија, симулакрума, Оташевић од средине осме деценије 20. века све до најновијих радова који ће први пут сада бити изложени, успоставља везу са амблематским делима и ауторима из уметничке прошлости, од праисторије до поп-арта и концептуалне уметности.

Изложба обухвата селекцију дела које је сам ументик одредио термином „прерађевине Оташевић”, а међу којима публика може видети објекат „Сангстрел-портрет сликара” из 1975, као први Оташевићев пример цитата једног дела из историје уметности (Мантењиног Св. Себастиjана), затим радова из свих историјских епоха у којима се позива на ауторе попут Леонарда да Винчија, Вермера, Сезана, Маљевича, Магрита, Дишана, Јоко Оно, све до најновијих радова из 2021, у којима су дела Боша и Ђота полазиште за друштвено критичке али и аутобиографске садржаје. Како истичу из галерије, посебну целину у оквиру поставке, коју отвара најстарији експонат на изложби – Оташевићев манифестни објекат „Мртва природа” из 1967. године – чине радови у којима уметник, са своје духовито иронијске позиције, сагледава природу уметничког стваралаштва и личност уметника.

„Оташевић својим ’прерађевинама’ афирмише модел постмодернистичког уметника за кога је историја уметности налик огромном тржном центру у коме сам бира правце свог кретања и објекте интересовања”, наводи се у каталогу изложбе чија је ауторка Невена Мартиновић, која додаје да уметник са једнаким интересовањем пребира по рафовима историје уметности, књижевности, религије и митологије, техничких изума, научних и паранаучних теорија, колико и баналних навика и појава савремене свакодневице.

„Оташевићу је сасвим удобно у том обиљу наратива, јер он је главни селектор и конзумент, сасвим слободан у својим изборима. Он је тај који ће на крају дана изаћи из ултимативног тржног центра свих духовних и материјалних производа човечанства и понети са собом само оно за шта има места у његовој властитој причи”, истиче кустоскиња.

А сам Оташевић о свом стваралачком поступку умео је да каже:

„Кад направим један предмет он ме више не интересује (нека ми не замере они који своја дела воле као рођену дечицу). А тај предмет правим као што столар прави креденац. Као што лимар прави олук. Нема мистерије. Нема музе. Не ослобађам се траума стечених у детињству, или добијених касније, у овом неваљалом модерном свету. Није ми потребно дифузно светло у атељеу (које пада са севера). Не корачам уназад жмиркајући да бих утврдио како предмет изгледа; и не морам да се сликам у гаћама пред својим делима”.

Са овакве позиције Оташевић је у „Сангстрелу”, а затим и у каснијим „прерађевинама”, демистификовао представу о сликару-генију једнако кроз свој духовито-иронијски садржај колико и кроз аутентичну структуру сопственог дела чија сложеност не произлази из мистерије или заноса, закључује Невена Мартиновић.

Подсетимо, Душан Оташевић рођен је у Београду 1940. Академију ликовних уметности (данас Факултет ликовних уметности) у Београду завршио је 1966. у класи професорке Љубице Цуце Сокић. Од 1965. приредио је близу педесет самосталних изложби и учествовао на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству, на којима је представио радове у различитим медијима (слике, објекте, инсталације, цртеже, графике, колаже). Од почетка седамдесетих изводи сценографије за позоришне представе. Члан је УЛУС-а од 1967. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2003, а редовни од 2009. Од 2011. обавља дужност управника Галерије Српске академије наука и уметности.

Дела му се налазе у многим музејским и галеријским збиркама, као и у многим приватним колекцијама у земљи и иностранству. Учествовао је у раду бројних колонија, а живи и ради у Београду.