Приближио престоницу Европи

После седам година у току којих је Ненад Богдановић био на челу извршне власти Београда, српска престоница је од града у којем се на јавни превоз чекало сатима стигла до престижног проглашења Градом будућности Југоисточне Европе. Иако је његова политика управљања градом имала и још има жестоких критичара колико и присталица, неспорна је чињеница да се Београд од 2000. године до данас знатно променио и изгледом приближио европским метрополама.

Београђани су већ и заборавили да су после бомбардовања 1999. године сатима путовали до својих радних места, јер је на улицама било само 428 возила јавног превоза, а да им сада маркица за повлашћену вожњу важи и у аутобусима приватника који су део система, око 1.300 возила. Премда је то некад било незамисливо, увођењем приватника у интегрисани тарифни систем Богдановић је постигао први корак ка циљу да ту буде укључен и приградски превоз. Осим тога, јавни превоз је побољшан донацијама и куповином више стотина нових аутобуса и тролејбуса, обновом трамвајских шина, потпуном реконструкцијом Немањине, Аутокоманде и Савске улице, као и обновом око 3.000 мањих и већих саобраћајница.

Међутим, ове инвестиције у саобраћајну инфраструктуру, као и урбанистичко планирање да се проблем саобраћаја реши изградњом моста на Ади Циганлији, Унутрашњег магистралног полупрстена и лаког шинског метроа биле су на мети жестоких критика дела стручне јавности. Група архитеката критиковала је ове Богдановићеве планове тврдњама да је цена пројектованог моста на Сави и лаког метроа превисока и да је за тај новац могуће изградити класичан метро. Насупрот овим критикама о превеликом трошењу градског новца, Богдановић је код свих најближих сарадника важио за веома штедљивог, који је тачно знао да израчуна када ће град имати проблема у отплати кредита за овако велике пројекте. Образлажући свој став, пре две године је Савезу грађевинских инжењера и техничара Србије у писму поручио "да ће град наставити интензивни рад на овим пројектима, без обзира на оспоравања оних који су три претходне деценије били у ситуацији да нешто ураде, а нису, и сада оспоравањем покушавају да опет буду релевантан фактор".

– То је неодговорно, на то нећемо обраћати пажњу, радићемо посао на изградњи Београда и градићемо УМП и мост свесни своје одговорности и обавеза које смо преузели – написао је градоначелник, настављајући реализацију својих планова тако да је средином ове године затворена финансијска конструкција за изградњу моста, а у току је и тендер за избор извођача радова на приступним путевима.

За четири године, колико је управљао са места председника Извршног одбора, и три године као први градоначелник којег су директно изабрали Београђани, Богдановић је успео да покрене и реализује пројекат градње непрофитних и социјалних станова. Захваљујући тој акцији, у новим домовима живи више од 1.000 породица, а почела је и изградња још 2.000 станова за које ће конкурисати млади брачни парови, професори, полицајци, социјално угрожени грађани... На Богдановићево инсистирање прописано је да ниједан од ових градских станова не сме да припадне неком од градских функционера, који ће га памтити као строгог и често немилосрдног шефа.

Социјална заштита је била високо на лествици приоритета градске власти тако да су уведене субвенције од чак 50 одсто на комуналне рачуне, стипендије за најталентованије ученике и студенте, као и децу без родитељског старања или са хендикепом.

Био је поносан што у Београду има 640.000 легално запослених са просечном платом од 370 евра, при чему је 2000. било 550.000 запослених, док је само 450.000 примало просечну плату од 45 евра.

Међутим, у разговору за "Политику" сумирајући 2006. годину оценио је да је његов највећи неуспех нерешавање проблема нехигијенских насеља. Објашњавајући овај проблем, указао је и на то да је спреман да се суочи и са најнепријатнијим питањима и нападима.

– Кад сам дубоко убеђен да сам у праву, мени није проблем да се борим са јавношћу и одређеним групама грађана, али не желим да Београђани буду као људи који не желе да реше те проблеме зато што можда сматрају да нека друга нација или мањина не заслужује да им се реши проблем. Не желим да Београд и Београђани буду на такав начин представљени – рекао је градоначелник.

Уз његову учесталу узречицу "Немам никакву дилему", са жаром је објашњавао да је најважније да се у престоници наставља тренд развоја – а то су инвестиције, нова радна места, нове фирме и повећана стамбена изградња.

Осим изградње станова и пословних објеката, после 20 година први пут су изграђене нове школе и вртићи у граду и почела је обнова старих. Протеклих година започети су капитални радови на обнови и унапређењу водоснабдевања, канализације и грејања, започета изградња нове фабрике воде "Макиш 2" и великог колектора – интерцептора на чијем крају ће бити изграђена прва градска фабрика за прераду отпадних вода, потом је изграђен Мокролушки колектор, водовод Макиш – Младеновац, а замењено је више стотина километара водоводних и канализационих цеви. За комунална предузећа зацртао је циљ да не буду приватизована, већ да буду направљена јавно-приватна партнерства са инвеститорима, тако да цене комуналних услуга и даље одређује градска власт.

На Богдановићево инсистирање да се оснује посебно предузеће задужено за "Београдску арену", ово велелепно здање је завршено после 15 година и ових дана ће добити употребну дозволу. У току његовог градоначелниковања успео је да реализује идеју покојног премијера Зорана Ђинђића да буде изграђена бициклистичка стаза од Дорћола до Аде Циганлије. Осим тога, Београд је био домаћин бројним међународним спортским такмичењима, а 2009. године биће домаћин Универзијаде.

За пројекте обнове и улепшавања престонице добио је награду Европског покрета у Србији "Најевропскији пројекат 2005". Будући да је његов кабинет био увек отворен за новинаре, пре две године је добио награду "Најкомуникативнији политичар", у избору новинара и уредника које је организовала Агенција "Прагма".

---------------------------------

Сахрана у Алеји заслужних грађана

Ненад Богдановић, градоначелник Београда, биће сахрањен данас у 13 часова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Комеморација поводом његове смрти биће одржана данас у згради Старог двора са почетком у девет часова, после чега ће ковчег са посмртним остацима преминулог градоначелника бити изложен у Цркви светог Марка од 10 часова.

У 11 часова почеће опело, док ће у 12 часова из Цркве светог Марка кренути посмртна поворка према Алеји заслужних грађана. Поштоваоци рада и дела покојног Богдановића могу да се упишу у књигу жалости сваког дана од девет до 20 часова до 2. октобра у 20 сати. Одлуком Скупштине Београда, недеља 30. септембар проглашена је даном жалости.