Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обнова усташког гробља на загребачком Мирогоју

Одбор за ратне ветеране Хрватског сабора прихватио је предлог три усташка удружења, јер су „усташе и домобрани хрватска војска за време Другог светског рата”, док годинама не успевају апели за сређивање партизанског гробља
Споменик у Загребу убијенима у Блајбургу (Фото EPA-EFE/A. Bat)

Специјално за „Политику”
Загреб - Право на достојан испраћај и сахрану покојника, као и на гроб, у свим цивилизованим друштвима одувек је било основно људско право. Сахранити покојника, макар он био доказани злочинац, без обзира на различита осећања које можда изазива тај чин, не би смело да се доводи у питање. Шта, међутим, кад појединци или удружења, по сопственом тумачењу историје, помисле да поред натписа с именом и презименом, годином рођења и смрти, на нечијем почивалишту треба да стоји и „пригодна” реч хвале? И то реч која не само да превазилази одмереност девизе „о покојницима све најбоље”, већ се коси са свим цивилизацијским принципима. Шта кад неко пожели да обележи и велича усташку војску? У Хрватској се, рецимо, његов предлог онда нађе на дневном реду парламента...

Тако се на седници Одбора за ратне ветеране Хрватског сабора, одржаној пре два дана, на дневном реду нашао и Закључак о уређењу „гробља хрватских војника 1941–1945.” на централном загребачком гробљу Мирогој. Реч је о пројекту којим се омогућава обнова меморијалног усташког гробља, вредном нешто више од триста хиљада евра. Предлог су послала удружења „Хрватско жртвословно друштво”, „Хрватски домобран” и „Хрватски обредни здруг Јазовка”. Сва три су отворено декларисана као усташка удружења и често истичу да је Фрањо Туђман имао став да је НДХ „била и израз тежњи хрватског народа за властитом државом”. У закључку одбора наведено је и да на би предњој страни средишњег споменика стајао натпис „Вечни спомен и слава погинулим и умрлим овде сахрањеним припадницима хрватске војске 1941–1945. уз незаборавно сећање, јер с нама су!”.

Усташе и домобрани названи су, дакле, „хрватском војском”, али је уз то у образложењу Одбора за ратне ветеране наведено да је међу покојнима и „председник Хрватског државног сабора у доба НДХ, господин Марко Дошен”. На тај начин се нескривено истиче да би гроб дотичног требало обележити због његове функције, јер је био председник законодавног тела једне фашистичке квислиншке државе.

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске оштро је осудио ову иницијативу.

„Очигледно је да се жели сећање на усташе и домобране повезано с њиховом функцијом (’хрватски војници’), а међу њима се издвајају они који су заузимали високе позиције, чиме се и тим функцијама и институцијама НДХ даје дигнитет. То је био Сабор НДХ у којем заступници кличу Андрији Артуковићу кад извештава да је ’решено жидовско питање’ и у којем се доносе одредбе које омогућавају убиства десетине хиљада Јевреја, Срба, Рома и комуниста”, истакао је на конференцији за новинаре председник САБА РХ Фрањо Хабулин. Он је подсетио да је у Уставу Републике Хрватске јасно утврђено да се хрватска државност градила у Народноослободилачком покрету, те да је Народноослободилачка војска – хрватска војска.

„Усташе и домобрани нису били припадници хрватске војске, већ припадници квислиншких војски. Народноослободилачки антифашистички покрет Хрватске, на основу Устава РХ, носилац је државне суверености, што се огледа у одлукама ЗАВНОХ-а, док су устави НР и СР Хрватске наведени као легитимна изворишта успостављања државне суверености савремене РХ. Устав РХ се притом не позива на фашистичку квислиншку марионету ’НДХ’, већ јасно износи да је она била у супротности с државном сувереношћу Хрватске”, рекао је Хабулин и нагласио да овакве плоче или обележја не смеју имати елементе слављења погинулих, још мање слављења усташког покрета или релативизовања његове историјске улоге.

Подсетио је и на вишегодишње (неуспеле) апеле да се обнови Партизанско гробље на Мирогоју и позвао да се ови оштећени или уништени партизански гробови и споменици што пре обнове.

„Јасно је која је намера овог обележавања. Тужно је да се ХДЗ бави оваквим предлозима у другој години короне, највеће епидемије од Првог светског рата, а не либи се да укида радничка и социјална права”, нагласила је за „Политику” Катарина Пеовић, посланица Радничког фронта у Хрватском сабору, која је прва и упозорила антифашистичка удружења и јавност на спорни предлог.

„Нема дилеме да је реч о историјском ревизионизму. Припадници ’домовинске војске’, у које спадају домобранство, усташе, оружништво НДХ и сличне формације, били су припадници колаборационистичких војски на страни окупатора. У преамбули Устава Хрватске као темељ хрватске државности у раздобљу Другог светског рата јасно се истичу одлуке Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (1943). Дакле, у Уставу је врло јасно изражено да се Хрватска државност изражава у Народноослободилачком покрету, те да је Народноослободилачка војска – хрватска војска”, подсећа наша саговорница.

У подршци Пројекту меморијалног гробља хрватских војника 1941–1945. и антифашисти, као и посланица Пеовић, виде само још један покушај историјског ревизионизма, на штету Хрватске и на штету историјске истине. Несумњиво је да је реч и о увреди за све жртве истог овог режима који покушава да се легитимизује и слави. То, међутим, није спречило чланове поменутог одбора да усвоје предлог закључка у којем је наведен и спорни цитат са натписа, али и образложење у којем се усташке формације називају хрватском војском. Речено је и да је добијена потребна сагласност Министарства хрватских бранитеља и бившег загребачког градоначелника Милана Бандића. Уз један једини глас против, онај Катарине Пеовић, закључак је усвојен и више пута је поновљено да „све жртве” заслужују поштовање.

У исто време, на истом овом загребачком гробљу, и данас стоји табла с натписом „Овде је сахрањено неколико стотина деце с Козаре”. Близу хиљаду недужних младих живота, без имена и без места и године рођења. Без места у колективној меморији, а камоли у комеморативној пракси.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Max Baum
Samozvani antifašista, u stvarnosti crveni fašista Habulin i njegova crvena jugofašistička bratija nemaju pravo ništa tražiti.
Solunac
Šta vas čudi? Nemački generali su bili u zatvoru maksimalno 7 -8 godina ali su zato komunisti streljali u Srbiji čak i glumce narodnog pozorišta.
Diskusija
Svaki umrli čovjek ima pravo na grob. Pa i zločinac. Epitafi su nešto drugo. Slažem se da poginuli vojnici čija je uloga bila zla ne bi trebali imati bilo kakve epitafe na svojim grobištima. No ne zaboraviti da je NDH zadnjih godina rata prisilno (!) regrutirala mladiće u ustaše (pogledati kultni film iz doba Jugoslavije "Sokol ga nije volio"), a domobrane od samog početka rata. Među ovim mrtvima ima i domobrana. Nažalost, kako to biva u životu, sudbinu vam određuje mjesto i trenutak života.
Sava
Nikoga ko poznaje istoriju ovo ne iznenađuje. Blajburg se seli u Hrvatsku, u Zagreb. Kad su klali i bacali Srbe u jame, nisu razmišljali o pravima na ispraćaj i sahranu. Hrvatska, nažalost, ni danas, kada ima državu ne može, ali i ne želi da se oslobodi tog užasnog crnog istorijskog belega - ustaštva. Tokom proteklih 70 godina Hrvatska se ne označava kao genocidna, zbog politike ubijanja Srba, Jevreja, Roma u Drugom svetskom ratu u kojem je bila na strani fašističke Nemačke.
Petar Dozet
Partizan je Srbin "zapadno od Drine", koji nije imao nikog da ga zaštiti od genocida. Kako se približavao kraj 2.sv. rata, tako se partizanska vojska dopunjavala i iz ostalih "izvora-krajeva". Obrnutim redosledom se raspala i sfrj. Oni, koji su najkasnije "prišli", prvi su "otišli".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.