Обнова усташког гробља на загребачком Мирогоју

Специјално за „Политику”
Загреб - Право на достојан испраћај и сахрану покојника, као и на гроб, у свим цивилизованим друштвима одувек је било основно људско право. Сахранити покојника, макар он био доказани злочинац, без обзира на различита осећања које можда изазива тај чин, не би смело да се доводи у питање. Шта, међутим, кад појединци или удружења, по сопственом тумачењу историје, помисле да поред натписа с именом и презименом, годином рођења и смрти, на нечијем почивалишту треба да стоји и „пригодна” реч хвале? И то реч која не само да превазилази одмереност девизе „о покојницима све најбоље”, већ се коси са свим цивилизацијским принципима. Шта кад неко пожели да обележи и велича усташку војску? У Хрватској се, рецимо, његов предлог онда нађе на дневном реду парламента...

Тако се на седници Одбора за ратне ветеране Хрватског сабора, одржаној пре два дана, на дневном реду нашао и Закључак о уређењу „гробља хрватских војника 1941–1945.” на централном загребачком гробљу Мирогој. Реч је о пројекту којим се омогућава обнова меморијалног усташког гробља, вредном нешто више од триста хиљада евра. Предлог су послала удружења „Хрватско жртвословно друштво”, „Хрватски домобран” и „Хрватски обредни здруг Јазовка”. Сва три су отворено декларисана као усташка удружења и често истичу да је Фрањо Туђман имао став да је НДХ „била и израз тежњи хрватског народа за властитом државом”. У закључку одбора наведено је и да на би предњој страни средишњег споменика стајао натпис „Вечни спомен и слава погинулим и умрлим овде сахрањеним припадницима хрватске војске 1941–1945. уз незаборавно сећање, јер с нама су!”.

Усташе и домобрани названи су, дакле, „хрватском војском”, али је уз то у образложењу Одбора за ратне ветеране наведено да је међу покојнима и „председник Хрватског државног сабора у доба НДХ, господин Марко Дошен”. На тај начин се нескривено истиче да би гроб дотичног требало обележити због његове функције, јер је био председник законодавног тела једне фашистичке квислиншке државе.

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске оштро је осудио ову иницијативу.

„Очигледно је да се жели сећање на усташе и домобране повезано с њиховом функцијом (’хрватски војници’), а међу њима се издвајају они који су заузимали високе позиције, чиме се и тим функцијама и институцијама НДХ даје дигнитет. То је био Сабор НДХ у којем заступници кличу Андрији Артуковићу кад извештава да је ’решено жидовско питање’ и у којем се доносе одредбе које омогућавају убиства десетине хиљада Јевреја, Срба, Рома и комуниста”, истакао је на конференцији за новинаре председник САБА РХ Фрањо Хабулин. Он је подсетио да је у Уставу Републике Хрватске јасно утврђено да се хрватска државност градила у Народноослободилачком покрету, те да је Народноослободилачка војска – хрватска војска.

„Усташе и домобрани нису били припадници хрватске војске, већ припадници квислиншких војски. Народноослободилачки антифашистички покрет Хрватске, на основу Устава РХ, носилац је државне суверености, што се огледа у одлукама ЗАВНОХ-а, док су устави НР и СР Хрватске наведени као легитимна изворишта успостављања државне суверености савремене РХ. Устав РХ се притом не позива на фашистичку квислиншку марионету ’НДХ’, већ јасно износи да је она била у супротности с државном сувереношћу Хрватске”, рекао је Хабулин и нагласио да овакве плоче или обележја не смеју имати елементе слављења погинулих, још мање слављења усташког покрета или релативизовања његове историјске улоге.

Подсетио је и на вишегодишње (неуспеле) апеле да се обнови Партизанско гробље на Мирогоју и позвао да се ови оштећени или уништени партизански гробови и споменици што пре обнове.

„Јасно је која је намера овог обележавања. Тужно је да се ХДЗ бави оваквим предлозима у другој години короне, највеће епидемије од Првог светског рата, а не либи се да укида радничка и социјална права”, нагласила је за „Политику” Катарина Пеовић, посланица Радничког фронта у Хрватском сабору, која је прва и упозорила антифашистичка удружења и јавност на спорни предлог.

„Нема дилеме да је реч о историјском ревизионизму. Припадници ’домовинске војске’, у које спадају домобранство, усташе, оружништво НДХ и сличне формације, били су припадници колаборационистичких војски на страни окупатора. У преамбули Устава Хрватске као темељ хрватске државности у раздобљу Другог светског рата јасно се истичу одлуке Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (1943). Дакле, у Уставу је врло јасно изражено да се Хрватска државност изражава у Народноослободилачком покрету, те да је Народноослободилачка војска – хрватска војска”, подсећа наша саговорница.

У подршци Пројекту меморијалног гробља хрватских војника 1941–1945. и антифашисти, као и посланица Пеовић, виде само још један покушај историјског ревизионизма, на штету Хрватске и на штету историјске истине. Несумњиво је да је реч и о увреди за све жртве истог овог режима који покушава да се легитимизује и слави. То, међутим, није спречило чланове поменутог одбора да усвоје предлог закључка у којем је наведен и спорни цитат са натписа, али и образложење у којем се усташке формације називају хрватском војском. Речено је и да је добијена потребна сагласност Министарства хрватских бранитеља и бившег загребачког градоначелника Милана Бандића. Уз један једини глас против, онај Катарине Пеовић, закључак је усвојен и више пута је поновљено да „све жртве” заслужују поштовање.

У исто време, на истом овом загребачком гробљу, и данас стоји табла с натписом „Овде је сахрањено неколико стотина деце с Козаре”. Близу хиљаду недужних младих живота, без имена и без места и године рођења. Без места у колективној меморији, а камоли у комеморативној пракси.