Како је Путин разочарао Палестинце

Палестински председник Махмуд Абас још једном је покуцао на капије Кремља, покушавајући да Владимира Путина наговори да одлучније интервенише у обнови мировног процеса на Блиском истоку, али домаћин је остао суздржан.

Абас покушава да актуелизује палестинско питање, које је на светској сцени маргинализовано другим догађајима у региону, посебно у вези са Ираном, али и кампањом бивше администрације Доналда Трампа, која је довела до нормализације односа Израела и четири арапске земље, док други Арапи не показују превише интереса за палестинску ствар.

Оживљавање мировног процеса једина је Абасова нада у време када и нова власт у Израелу наставља с колонизацијом палестинске земље на окупираној Западној обали. Палестинци су на ивици најважнијег теста и покушавају да нађу излаз из све дубље изолације у коју западају.

Председник Абас је током септембарског говора пред УН дао Израелу годину дана да се повуче са палестинских територија које је заузео у рату 1967. Уколико то не учини, најавио је да ће Израел тужити Међународном кривичном суду како би он одлучивао о легитимности окупације. Запретио је повлачењем признања Израела од стране ПЛО, одустајањем ПЛО од решења двеју држава и повратком на резолуцију Савета безбедности о подели.

После Абасовог говора Палестинци су појачали дипломатску офанзиву. Велика делегација обишла је низ афричких земаља. Премијер Мухамед Штајех и министар иностраних послова Ријад ел Малики посетили су више европских држава. Разне делегације долазе у Рамалу, седиште палестинске власти, која жели коначна решења и преко разних палестинских странака појачава притисак на све релевантне међународне актере.

Абас је недавно изјавио да од Вашингтона очекује да испуни своје обавезе у вези с мирним решењем блискоисточног конфликта: „Америчка администрација сматра нас партнером у мировним преговорима, верује у решавање конфликта кроз стварање двеју држава, противи се активностима (јеврејског) насељавања. Чекамо на испуњење тих америчких обећања.”

Док чекају у неверици да ће се то догодити, Палестинци пре свега рачунају на Москву.

„Русија је наш пријатељ. То пријатељство захтева да Русија предузме акцију и одигра политичку улогу јер се налазимо на раскршћу, суочени са израелском агресијом, америчком незаинтересованошћу и опирањем западног блока (европских земаља) да спроведу у дело своје одлуке”, изјавио је Абас Заки, члан Централног комитета палестинског Фатаха.

Ослањајући се на руску подршку решењу израелско-палестинског конфликта по формули двеју држава, Абас је ургирао да Москва искористи позиције у међународном Квартету и у Савету безбедности, као и посебне односе које има с регионалним партнерима.

Палестински председник не крије да је заинтересован за међународну конференцију под окриљем Квартета основаног у Мадриду 2002, који сачињавају Уједињене нације, САД, Европска унија и Русија. Мировни преговори уз посредовање САД нису одговарајући оквир, сматра Абас.

Нема сумње да је Абас ова питања покренуо током разговора с Путином у време када палестинско руководство припрема нову стратегију односа са Израелом, свестан да од почетка мировног процеса Русија није показала посебно интересовање, још мање се ослањала на притиске.

Москва се између палестинске власти и Израела држи позиције неутралности и подржава резолуцију о међународном легитимитету и визију двеју држава. Путин мора да је разочарао Абаса. Поновио је да став Русије према палестинском проблему остаје непромењен и да преговорно решење мора да се ослања на досадашње одлуке Савета безбедности.

„Морамо свакако да се редовно састајемо и одржавамо наше односе. Веома је важно да размењујемо мишљења о актуелној ситуацији, о томе како се ситуација развија на Блиском истоку уопште, а на палестинском путу посебно”, цитира Спутњик Путинове речи током сусрета, али ни речи о међународној конференцији.

Абас се вратио за Рамалу, где је палестинска власт суочена са дилемама на свим нивоима. Озбиљна финансијска криза изазвана је континуираним израелским блокадама фондова и смањењем арапске и међународне подршке. Популарност власти је у константном паду, посебно после отказивања општих избора, убиства опозиционог лидера Низара Баната, гушења слобода и притиска на неистомишљенике, погоршања безбедносне ситуације и несмањене корупције.

Абас ће, без веће подршке споља, морати да настави суочавање са израелском владом премијера Нафталија Бенета, за коју верује да се показала гором од претходне.

Израел уништава сваки покушај обнове мировног процеса, појачава окупацију, покушава да промени статус источног Јерусалима, одговоран је за погибију више од 330 Палестинаца од почетка године, уништавање палестинских домова и наставак колонизације Западне обале, саопштио је недавно Набил Абу Рудаине, представник председништва палестинске власти.