Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
IN MEMORIAM: МИЛУТИН МРКОЊИЋ (1942–2021)

Мркин одлазак пре рока

Био је антипрототип српског политичара. Спајао је неспојиве, мирио непомирљиве, гомилао је пријатеље, уместо да их издаје, обављајући типичан антисрпски чин: уместо да им забија нож у леђа, забијао га је у печење
(Фото Д. Жарковић)

Увек је било лакше демонтирати мост у Бешкој и пренети га на рукама до Београда него демонтирати Мрку из српске политике. Било је једноставније и да се потом тај мост монтира поред „Панчевца”, како би се лакше одлазило у Војводину, него да се, макар и највећом дизалицом, Милутин Мркоњић помери и постане тек обичан пензионер. А била му је тек осамдесета! Ако сам га частио једном годином, биће ми захвалан и са оног света!

Каква је то српска вуду магија која га је увек чинила тежим од моста и увек када се чинило да је Мрка демонтиран и да ће да тресне о земљу, та непозната сила политичке теже га је, уместо на кадровску депонију, катапултирала у министарске кабинете са џиновским радним столом, виски баром и зидом довољно великим да Мрка на њега окачи Слобин портрет у природној величини.

Али поред Слобе, на зиду би висили и Ивица Дачић, Александар Вучић, Борис Тадић, Томислав Николић. Била би ту и Мира Марковић, Славица Ђукић Дејановић, као и сви његови другови и другарице, они познати и још много више непознатих, који су чинили неописиви живот Милутина Мркоњића. Била би то фреска наших последњих 40 година, српска тајна вечера, за столом у некој од београдских кафана. Елитна или бирцуз, Мрки је било свеједно.

Преминуо је у суботу, проклету суботу, у ово време смрти, када ће ускоро бити вест ко је у понедељак остао жив. Почасни председник СПС-а био је антипрототип српског политичара, а истовремено играч највишег ранга, један од последњих тешкаша с краја 20. века, па до прекјуче. Спајао је неспојиве, мирио непомирљиве, гомилао је пријатеље, уместо да их издаје, обављајући типичан антисрпски чин: уместо да им забија нож у леђа, забијао га је у печење. Познавао сам га довољно добро да о томе понешто знам и посведочим. Споља грубијан, изнутра романтична душа, никако не би дозволио да га испратимо нарицањем.

Хајде да видимо зашто је херој радних акција и машиновођа на брзим пругама, који лети брже од НАТО пројектила, на линији Прокоп – Кинеска четврт, романтични баџа СПС-а са Црвеног крста, који је деведесетих емигрирао у „Европолис”, остао народни херој с петокраком, ваљда последњи партизан који нас све, колико нас има, тресне у леђа, лупи нам ћушку, а потом нас пригрли на груди. На њима је било места за све, без обзира на идеологије, странке или социјални и друштвени статус.

Да ли је могао да буде другачији човек који је непрекидно директор, од своје 32. године, добитник престижне награде АВНОЈ-а, инжењер и акцијаш који је једнако добро цртао пројекте, мешао малтер, обарао руке с вариоцима и такмичио се у брзом испијању пива с командосима из Црне Траве.

Умео је Мрка да изводи највеће трикове. Некада је обећавао Слоби да ће „Прокоп” подсећати на велелепну централну станицу из које ће, са свим Србима у првој класи, возови полетати ка шведском стандарду.

И, коначно, главни предузимач постбомбинг Србије је, одмах по престанку ваздушне опасности, постројио грађевинце у парове разбројс и постао телевизијски херој обнове земље – Алија Сиротановић у „лакост” мајици с генералским звездицама, унапређен у главног предузимача Другог дневника.

Опозиција га је сматрала пословођом режима који је у џинсу шпартао од градилишта до градилишта, с моста на мост и викао по Србији да се посао заврши пре рока, а Слоба устоличи још један мандат на власти.

Била је то заправо најбоље осмишљена кампања, која је истовремено постала и највеће проклетство социјалиста. Први пут када су „црвени” из виртуелног света закорачили у реални, тамо више није било места за њих! Ко год има мрвицу поштења, признаће да је највећи илузиониста СПС-а, који је много више подсећао на пензионисаног боксера тешке категорије него на суптилног произвођача снова, урадио велики посао – с тим да је сувише касно преузео машине да би саградио непробојну тврђаву за свог другара Слобу.

Мој добар пријатељ из врхова ондашње власти причао ми је да је Слоба, пред крај владавине, знао да ће му само Мркин шарм спасти власт, па му је предао тежак посао обновитеља разрушене земље. Али Мрка је дете са Црвеног крста, фрајер који је играо кошарку у Радничком и пекао уличарски занат од највећих превараната са Чубуре. То статусно обележје он и даље одржава недељним ручковима на Крсту, где се окупљају ветерани урбаног послератног Београда, од политичара, новинара, професора, до удбаша, коцкара и чубурских дангуба.

Мрка је због тога остао особени лик СПС-а, који је, за разлику од осталих давно заборављених ветерана, остао верни Слобин надзорник радова, који је смео да на Дедиње умаршира у фармерицама и тениској мајици, коју је обавезно бацао после једног ношења, тек да чаршија начује ко је главни баја режима. Потом је увече свраћао у неку од опозиционих јазбина и све издајнике и стране плаћенике, махом ортаке из детињства, частио вечером и пићем. Једини је то умео и једини је то смео!

Зато је Мркин таленат да вам одмах постане најбољи пајтос и кандидат за кума био највећи „фактор икс” његове политичке бесмртности.

Многи велики играчи нису одолели Мркином шарму, попут Бориса Тадића, рецимо. Пошто је рестаурирао Слобину земљу, опчинио је и Богољуба Карића, па је кренуо да гради и његову корпорацијску домовину. ДОС је, увидевши да је Мрка за пола године изградио више него они за цео мандат, углавном избегавао да чачка по пословима и лику и делу витеза без мане и страха, спремног да и себе положи као камен темељац за довршавање ауто-пута на Коридору 10.

Мрка је остао најближи Слобин друг, иако је могао да се пресвуче и као комесар за јавне радове прикључи некој од победничких досистичких странака. Као прави махер са Црвеног крста, успео је да очува везу и са Миром у Москви, и са младим руководством СПС-а. Чак је и Дачића одвео на Слобин гроб, како би се измирили с покојником и међу собом.

Мрка је био та спона толико различитих и међусобно супротстављених српских светова. Баџа који је градио мостове постао је и сам мост између прошлости и будућности, младости и старости!

Плејбој „црвених” симболички је показивао да је истовремено и за модернизам и за очување традиције. Пола срца дао је Слоби, пола оставио Дачићу. Остале органе завештао је свима осталима! То је његов политички тестамент: кад год да одем, отићи ћу пре рока!

 

Одлазак великог градитеља Србије

Поводом тужне вести да нас је напустио почасни председник Социјалистичке партије Србије Милутин Мркоњић, директор ЈКП "Београдске електране" Раде Баста упутио је најдубље и најискреније саучешће породици и изразио жаљење што нас је напустио један од највећих градитеља Србије.

„Са великом жалашћу и тугом сам примио ову вест о смрти Милутина Мркоњића, нашег политичког оца и друга. Наш Мрка преминуо је на Божићне покладе, уочи Божићног поста, када праштамо једни другима, и преселио се у бољи свет - рај. Његов одлазак представља ненадокнадив губитак, не само за његову породицу, већ и за читаво наше друштво, државу Србију, а посебно за Социјалистичку партију Србије. Био је најбољи политичар кога је овај простор запамтио, градио по свету и Србији, највећи хуманиста, стручњак, омиљени пријатељ, комшија, познаник, а посебно је био лојалан пријатељима и својој партији. Увек ћемо памтити твоје име, твоје речи и дела. Велико ти хвала, почивај у миру. Нека ти је лака земља, поручио је Раде Баста, директор ЈКП "Београдске електране”.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hvala Politici ponovo
Hvala na odlicnom tekstu kao i uvek odlicnog novinara Apostolovskog.
Aleksandar Apostolovski
Poštovani gospodine Petrovicu, sličan tekst o Milutinu Mrkonjiću napisao sam pre nekoliko godina. Srdačan pozdrav, Aleksandar Apostolovski
petrovic sasa
apostolovski svakog otprati onako... uz tekst. malo mi je bez veze da to nije napisao dok su ti koji su nas napustili, a o kojima pise, bili zivi.
Maja
Sta znaaci to pre roka
Bozidar
U pravu ste Majo oni mladi koji su umrli za Srbiju oni su nas napustili u roku
Marko
Predivan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.