Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IN MEMORIAM: MILUTIN MRKONjIĆ (1942–2021)

Mrkin odlazak pre roka

Bio je antiprototip srpskog političara. Spajao je nespojive, mirio nepomirljive, gomilao je prijatelje, umesto da ih izdaje, obavljajući tipičan antisrpski čin: umesto da im zabija nož u leđa, zabijao ga je u pečenje
(Фото Д. Жарковић)

Uvek je bilo lakše demontirati most u Beškoj i preneti ga na rukama do Beograda nego demontirati Mrku iz srpske politike. Bilo je jednostavnije i da se potom taj most montira pored „Pančevca”, kako bi se lakše odlazilo u Vojvodinu, nego da se, makar i najvećom dizalicom, Milutin Mrkonjić pomeri i postane tek običan penzioner. A bila mu je tek osamdeseta! Ako sam ga častio jednom godinom, biće mi zahvalan i sa onog sveta!

Kakva je to srpska vudu magija koja ga je uvek činila težim od mosta i uvek kada se činilo da je Mrka demontiran i da će da tresne o zemlju, ta nepoznata sila političke teže ga je, umesto na kadrovsku deponiju, katapultirala u ministarske kabinete sa džinovskim radnim stolom, viski barom i zidom dovoljno velikim da Mrka na njega okači Slobin portret u prirodnoj veličini.

Ali pored Slobe, na zidu bi visili i Ivica Dačić, Aleksandar Vučić, Boris Tadić, Tomislav Nikolić. Bila bi tu i Mira Marković, Slavica Đukić Dejanović, kao i svi njegovi drugovi i drugarice, oni poznati i još mnogo više nepoznatih, koji su činili neopisivi život Milutina Mrkonjića. Bila bi to freska naših poslednjih 40 godina, srpska tajna večera, za stolom u nekoj od beogradskih kafana. Elitna ili bircuz, Mrki je bilo svejedno.

Preminuo je u subotu, prokletu subotu, u ovo vreme smrti, kada će uskoro biti vest ko je u ponedeljak ostao živ. Počasni predsednik SPS-a bio je antiprototip srpskog političara, a istovremeno igrač najvišeg ranga, jedan od poslednjih teškaša s kraja 20. veka, pa do prekjuče. Spajao je nespojive, mirio nepomirljive, gomilao je prijatelje, umesto da ih izdaje, obavljajući tipičan antisrpski čin: umesto da im zabija nož u leđa, zabijao ga je u pečenje. Poznavao sam ga dovoljno dobro da o tome ponešto znam i posvedočim. Spolja grubijan, iznutra romantična duša, nikako ne bi dozvolio da ga ispratimo naricanjem.

Hajde da vidimo zašto je heroj radnih akcija i mašinovođa na brzim prugama, koji leti brže od NATO projektila, na liniji Prokop – Kineska četvrt, romantični badža SPS-a sa Crvenog krsta, koji je devedesetih emigrirao u „Evropolis”, ostao narodni heroj s petokrakom, valjda poslednji partizan koji nas sve, koliko nas ima, tresne u leđa, lupi nam ćušku, a potom nas prigrli na grudi. Na njima je bilo mesta za sve, bez obzira na ideologije, stranke ili socijalni i društveni status.

Da li je mogao da bude drugačiji čovek koji je neprekidno direktor, od svoje 32. godine, dobitnik prestižne nagrade AVNOJ-a, inženjer i akcijaš koji je jednako dobro crtao projekte, mešao malter, obarao ruke s variocima i takmičio se u brzom ispijanju piva s komandosima iz Crne Trave.

Umeo je Mrka da izvodi najveće trikove. Nekada je obećavao Slobi da će „Prokop” podsećati na velelepnu centralnu stanicu iz koje će, sa svim Srbima u prvoj klasi, vozovi poletati ka švedskom standardu.

I, konačno, glavni preduzimač postbombing Srbije je, odmah po prestanku vazdušne opasnosti, postrojio građevince u parove razbrojs i postao televizijski heroj obnove zemlje – Alija Sirotanović u „lakost” majici s generalskim zvezdicama, unapređen u glavnog preduzimača Drugog dnevnika.

Opozicija ga je smatrala poslovođom režima koji je u džinsu špartao od gradilišta do gradilišta, s mosta na most i vikao po Srbiji da se posao završi pre roka, a Sloba ustoliči još jedan mandat na vlasti.

Bila je to zapravo najbolje osmišljena kampanja, koja je istovremeno postala i najveće prokletstvo socijalista. Prvi put kada su „crveni” iz virtuelnog sveta zakoračili u realni, tamo više nije bilo mesta za njih! Ko god ima mrvicu poštenja, priznaće da je najveći iluzionista SPS-a, koji je mnogo više podsećao na penzionisanog boksera teške kategorije nego na suptilnog proizvođača snova, uradio veliki posao – s tim da je suviše kasno preuzeo mašine da bi sagradio neprobojnu tvrđavu za svog drugara Slobu.

Moj dobar prijatelj iz vrhova ondašnje vlasti pričao mi je da je Sloba, pred kraj vladavine, znao da će mu samo Mrkin šarm spasti vlast, pa mu je predao težak posao obnovitelja razrušene zemlje. Ali Mrka je dete sa Crvenog krsta, frajer koji je igrao košarku u Radničkom i pekao uličarski zanat od najvećih prevaranata sa Čubure. To statusno obeležje on i dalje održava nedeljnim ručkovima na Krstu, gde se okupljaju veterani urbanog posleratnog Beograda, od političara, novinara, profesora, do udbaša, kockara i čuburskih danguba.

Mrka je zbog toga ostao osobeni lik SPS-a, koji je, za razliku od ostalih davno zaboravljenih veterana, ostao verni Slobin nadzornik radova, koji je smeo da na Dedinje umaršira u farmericama i teniskoj majici, koju je obavezno bacao posle jednog nošenja, tek da čaršija načuje ko je glavni baja režima. Potom je uveče svraćao u neku od opozicionih jazbina i sve izdajnike i strane plaćenike, mahom ortake iz detinjstva, častio večerom i pićem. Jedini je to umeo i jedini je to smeo!

Zato je Mrkin talenat da vam odmah postane najbolji pajtos i kandidat za kuma bio najveći „faktor iks” njegove političke besmrtnosti.

Mnogi veliki igrači nisu odoleli Mrkinom šarmu, poput Borisa Tadića, recimo. Pošto je restaurirao Slobinu zemlju, opčinio je i Bogoljuba Karića, pa je krenuo da gradi i njegovu korporacijsku domovinu. DOS je, uvidevši da je Mrka za pola godine izgradio više nego oni za ceo mandat, uglavnom izbegavao da čačka po poslovima i liku i delu viteza bez mane i straha, spremnog da i sebe položi kao kamen temeljac za dovršavanje auto-puta na Koridoru 10.

Mrka je ostao najbliži Slobin drug, iako je mogao da se presvuče i kao komesar za javne radove priključi nekoj od pobedničkih dosističkih stranaka. Kao pravi maher sa Crvenog krsta, uspeo je da očuva vezu i sa Mirom u Moskvi, i sa mladim rukovodstvom SPS-a. Čak je i Dačića odveo na Slobin grob, kako bi se izmirili s pokojnikom i među sobom.

Mrka je bio ta spona toliko različitih i međusobno suprotstavljenih srpskih svetova. Badža koji je gradio mostove postao je i sam most između prošlosti i budućnosti, mladosti i starosti!

Plejboj „crvenih” simbolički je pokazivao da je istovremeno i za modernizam i za očuvanje tradicije. Pola srca dao je Slobi, pola ostavio Dačiću. Ostale organe zaveštao je svima ostalima! To je njegov politički testament: kad god da odem, otići ću pre roka!

 

Odlazak velikog graditelja Srbije

Povodom tužne vesti da nas je napustio počasni predsednik Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić, direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta uputio je najdublje i najiskrenije saučešće porodici i izrazio žaljenje što nas je napustio jedan od najvećih graditelja Srbije.

„Sa velikom žalašću i tugom sam primio ovu vest o smrti Milutina Mrkonjića, našeg političkog oca i druga. Naš Mrka preminuo je na Božićne poklade, uoči Božićnog posta, kada praštamo jedni drugima, i preselio se u bolji svet - raj. Njegov odlazak predstavlja nenadoknadiv gubitak, ne samo za njegovu porodicu, već i za čitavo naše društvo, državu Srbiju, a posebno za Socijalističku partiju Srbije. Bio je najbolji političar koga je ovaj prostor zapamtio, gradio po svetu i Srbiji, najveći humanista, stručnjak, omiljeni prijatelj, komšija, poznanik, a posebno je bio lojalan prijateljima i svojoj partiji. Uvek ćemo pamtiti tvoje ime, tvoje reči i dela. Veliko ti hvala, počivaj u miru. Neka ti je laka zemlja, poručio je Rade Basta, direktor JKP "Beogradske elektrane”.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hvala Politici ponovo
Hvala na odlicnom tekstu kao i uvek odlicnog novinara Apostolovskog.
Aleksandar Apostolovski
Poštovani gospodine Petrovicu, sličan tekst o Milutinu Mrkonjiću napisao sam pre nekoliko godina. Srdačan pozdrav, Aleksandar Apostolovski
petrovic sasa
apostolovski svakog otprati onako... uz tekst. malo mi je bez veze da to nije napisao dok su ti koji su nas napustili, a o kojima pise, bili zivi.
Maja
Sta znaaci to pre roka
Bozidar
U pravu ste Majo oni mladi koji su umrli za Srbiju oni su nas napustili u roku
Marko
Predivan tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.