Осам деценија Кадињаче

Ужице – Овог 29. новембра навршава се 80 година од чувене борбе на Кадињачи, када су, бранећи Ужичку републику пред надмоћнијим фашистичким окупатором, изгинули борци Радничког батаљона, а с њима и десетине посавских и шумадијских партизана.

На дан те годишњице у меморијалном комплексу на овом брду изнад Ужица одржаће се државна церемонија полагања венаца и одавања поште херојима Кадињаче. Организују је Одбор владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, град Ужице и ужички Народни музеј. Из музеја је најављено да ће се присутнима обратити ресорна министарка Дарија Кисић Тепавчевић, градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић и председник СУБНОР-а Србије Видосав Ковачевић. Програм употпуњује пригодан уметнички садржај, парастос погинулима служе свештеници ужичке цркве.

О историјској борби и страдању бранилаца Кадињаче много је написано и речено. Деценијама се истицао њихов патриотизам, понос и неприхватање туђе силе, херојски отпор окупатору у неравноправној борби против тада најбоље наоружане армије, с тим што у новије време има друкчије обојених ставова и записа, да је „Раднички батаљон непотребно жртвован” и сличних тумачења. Помињући и сам те разлике, доајен историјске науке др Живота Марковић у предговору зборника радова о Кадињачи, који је 2019. објавио ужички музеј, ипак закључује да драма Кадињаче има посебно значење, не само у прошлости ужичког краја него и шире у Србији:

– Иако је битка војнички изгубљена, Кадињача и Ужице, имајући у виду околности у којима се догодила, постали су симбол отпора и доследне антифашистичке борбе. Појединачни и колективни подвиг њених бранилаца, у техници и људству, неравноправној борби са окупатором и жртвовању својих живота ради живљења у слободи обезбедили су дуже трајање у времену и у ширем простору. С правом се може рећи да је Кадињача постала непрекидно надахнуће за неговање народноослободилачких традиција – пише Марковић и критички се осврће на, како каже, превредновање историјских догађаја оценама о „непотребном жртвовању Радничког батаљона”, да је била наређена „упорна борба по сваку цену” и сличним.

– Такве тврдње без аргумената су не само нетачне већ и са моралне и људске стране неприхватљиве. Врхунац неаргументованог приступа представља тврдња да није било предвиђено да борци са Кадињаче одступе. Заобилази се познато наређење Јосипа Броза Тита у којем је стајало да се на Кадињачи пружи што дужи отпор, а потом да се борци повуку у правцу Кремана – наводи овај ужички историчар.

О тој борби сваке године 29. новембра на државној церемонији у меморијалном комплексу на Кадињачи говоре представници државе, града, борачке организације. Тако је прошле године државни секретар у Министарству рада Зоран Антић рекао да су се људи на овом месту 1941. борили да победе фашизам, нешто што је била опака сила зла на просторима Европе. Градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић истакла је да су борци Радничког батаљона пружили херојски отпор непријатељу, са искреним уверењем да за слободу вреди жртвовати живот, те да Ужице памти хероје Кадињаче: – За нас је 29. новембар дан туге и поноса: туге због сваког изгубљеног живота, поноса што смо потомци оних који су веровали у то да наше постојање има смисла само ако живимо слободно и часно – казала је она на обележавању 79. годишњице борбе на Кадињачи.

Прво спомен-обележје на овом брду, камена пирамида висока 11 метара над костурницом, подигнуто је 1952. године. Крајем седамдесетих овде је направљен меморијални спомен-комплекс на површини од 15 хектара, подељен на три целине: амфитеатар Ужичка република, алеја Радничког батаљона и плато слободе. Открио га је председник СФРЈ Јосип Броз Тито 23. септембра 1979, у присуству (како су новине тада известиле) око 100.000 људи. Од тада, па и данас, велики број домаћих и страних посетилаца походи Кадињачу и ово спомен-обележје.