Куле-светиљке

Сваком морепловцу када угледа светло у даљини, које се наизменично пали и гаси, јасно је да је копно близу. Потреба за таквим обележавањем обале настала је пре много столећа, када су се људи отискивали на пучину, а нису имали системе за навигацију, ни компас. Прве куле-светиљке биле су, у ствари, куле од дрвета саграђене на самој обали, на чијем врху су постављане металне корпе. У тим корпама гореле су бакље направљене најчешће од гомиле грана. Куле-светионици упозоравале су морепловце да је копно близу, да се не би насукали.

Према неким историјским подацима, још у седмом столећу пре нове ере, у Дарданелима, на рту Сигеум уздизала се кула-светионик, која је чувала морепловце од бродолома.

У древном Египту подигнут је чувени светионик Фарос, који је добио назив по острву на којем је саграђен. Бакља која је горела на његовом врху показивала је бродовима како да уплове у пристаниште Александрије од трећег века пре нове ере.

И стари Римљани, који су имали развијено морепловство, градили су светионике јер су врло рано увидели да помоћу тих грађевина могу да усмере бродове на прави пут и да сачувају морепловце од насукања на обалу.

Иако су биле изузетно корисне, ове куле се не могу поредити са данашњим грађевинама. Модерни светионици су далеко виши и већи од некадашњих, а ватру су заменили огромни рефлектори који се виде далеко на пучини. Они се пале и гасе и на тај начин упозоравају капетане пловила на близину копна. У модерно време свака држава која излази на море има специјалну службу задужену за изградњу и бригу о светионицима. Те грађевине уздижу се на десетине метара у небо и смештене су уз саму обалу. Проблем приликом градње светионика настаје када је обала пуна стена. Такав случај је био са Мајнот Леџом, светиоником подигнутим на обали Масачусетса. Градња овог џина трајала је пуних пет година јер је земљиште на којем је подигнут светионик било крајње неприступачно.

Већина модерних светионика саграђена је од бетона или камена, а торањ који се уздиже са копна често је обојен да би се лакше приметио по дану. Светла на рефлекторима смештеним на самом врху куле-светиљке пале се и гасе у одређеном ритму, а у времену у ком ми живимо рад светиљки на светионицима обично се контролише из каквог компјутерског центра, који покрива на стотине километара обале.

Д. И.