Обнoва Цркве Светог Јурја

Суботица – У банатској општини Нови Кнежевац управо је у току обнова римокатоличке Цркве Светог Јурја која је подигнута у периоду од 1847. до 1858. године. Црква је 1952. проглашена спомеником кулутре, а посао спашавања зидних слика и обнове ентеријера поверен је Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе из Суботице, односно рестаураторима Горану Болићу и мр Александри Јефтић. Они су са сарадницима Владимиром Којићем и Нином Томић подухватили комплексне рестаурације и конзервације источног и централног травеја цркве. Обимне радове на унутрашњем уређењу и обнови храма финансирају Министарство културе и покрајински Секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а рок за завршетак радова је средина децембра.

Црква Светог Јурја у Новом Кнежевцу све до 1928. није била декорисана, наводи Александра Јефтић, а тада је овај посао поверен академском сликару Палу Ружички.

Рестауратори ће у цркви у Новом Кнежевцу обновити барокну декорацију – сликану орнаментику и зидне слике које је радио Ружичка. Посао им отежава чињеница да је кров цркве дуго прокишњавао, али је срећом тај проблем у међувремену саниран.

„Радови обухватају уклањање слојева нечистоће, фиксирање оригиналног бојеног слоја, инјектирање великих потклобучења на сводовима и пломбирање оштећења малтерске подлоге. Приликом ранијих интервенција, доње зоне зидова су префарбане неадекватном бојом, која се овом приликом уклања. У зони сокла, оригинална сликана декорација је у потпуности уништена током раније санације капиларне влаге. На основу старих фотографија, обавиће се потпуна реконструкција недостајућих делова орнаменталног сликарства”, објашњава Горан Болић.

Александра Јефтић додаје да се на сводима налазе и четири зидне слике јеванђелиста у облику медаљона. Како истиче, након уклањања слојева чађи, оштећења малтерске подлоге ће се пломбирати и ретуширати оштећени делови бојеног слоја.

Црква Светог Јурја у Новом Кнежевцу средином 19. века подигнута је и уз издашну помоћ локалног велепоседника и грофа Ђорђа Сервијског или Сервицког, у зависности од докумената у којима се помиње. У књизи „Историја Новог Кнежевца и околине” аутор Јован Пејин наводи да је целокупна аграрна производња у Турској Кањижи, што је мађарско име Новог Кнежевца, била везана за спахилук Сервијског. На његовом имању радили су махом Словаци и Мађари, а десетак који су му давали, обрађујући своје винограде и њиве, био је повремено узрок великих незадовољстава. Ипак, остао је упамћен и као велики добротвор. Након што је финансирао подизање Цркве Светог Јурја, формирана је римокатоличка жупа у Новом Кнежевцу, а са њом је отпочео и рад католичке конфесионалне школе на мађарском језику, којој је тестаментом оставио задужбину за стипендирање. У власништву породице Сервијски био је и дворац у Новом Кнежевцу који спада најлепше у Војводини.